Брнабић: Од маја расељено 2.000 српских породица са КиМ; Србија није заслужила санкције

На овогодишњем самиту Берлинског процеса у Тирани било је речи и о Косову и Метохији, али и догађајима у Бањској, рекла је премијерка Србије Ана Брнабић у главном граду Албаније, иако је премијер Албаније Еди Рама претходно изјавио да се о инциденту у Бањској неће говорити током скупа.

На питање новинара зашто је њен поздрав са Рамом био "хладан и протоколаран", она је казала: "Тако се осећам, немам шта друго да кажем. Не могу да се поздравим срдачније са човеком који је позвао да се уведу санкције Србији".

Она је додала да Србија са Албанијом жели најбоље могуће односе, као и са свима у региону, али да потези Тиране нису у складу са добросуседским односима. Како је навела, Србија није урадила апсолутно ништа да би било ко у региону позивао на санкције.

Премијерка је навела да се, поред ситуације на КиМ и догађаја у Бањској, разговарало и о дијалогу, Бриселском споразуму и Заједници српских општина.

Брнабић је истакла да је друге лидере подсетила како је премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти на прошлогодишњем самиту Берлинског процеса рекао да за њега Бриселски споразум не постоји, додавши да тада није било реакција, иако је, како каже, Курти тада из центра Берлина расформирао мултиетничку полицију на КиМ, сменивши директора полиције региона Север, иако он није задужен за постављање људи на ту функцију.

Од маја расељено 2.000 српских породица са КиМ

Премијерка Србије је истакла да за Србе на КиМ данас не постоје "баш никакви базични услови за нормалан живот", додавши да је данас замолила да се о томе не говори као политичком питању, зато што је то хуманитарно питање и питање поштовања људских права.

"То је питање свих питања, за Србе и не-Албанце на КиМ, ту мислим и на Роме, а то је да неко може да рачуна да се на њих не пуца, а ако неко пуца да ће тај завршити у затвору; да ли могу да рачунају на владавину права, у смислу да их не хапсе произвољно и не туку, не муче у притвору; да ти притвори не трају скоро две године", рекла је Брнабић.

Напоменула је да је од маја 2.000 српских породица напустило КиМ, додавши да се то дешава на европском континенту. "Шта треба да уради Европа да се то промени", запитала се.

Она је истакла да се, попут самита европских лидера у Гранади, видело да "није проблем у Београду" када је у питању наставак дијалога Београда и Приштине.

"Чула сам како су углавном сви причали да је заиста крајње време за оснивање Заједнице српских општина, да је прошло више од десет година, и да је потпис Европске уније такође на том документу", рекла је премијерка Србије.

Брнабић је рекла да се није сусрела са Куртијем, додавши да су захтеви за оснивање ЗСО су јасно комуницирани пред Аљбином Куртијем, као и да је Курти то чуо појединачно од сваког представника држава ЕУ који је ту присутан.

Коментаришући то да је Курти одбио све предлоге ЕУ у вези са експропријацијом земљишта, премијерка Србије је то назвала "катастрофом."

"То показује степен владавине права на КиМ под Аљбином Куртијем. Ви можете да одузимате имовину како желите, користите је за нешто за шта немате права ни по Бриселском споразуму, а то је гомилање наоружаних снага на северу. То да немате права на имовину, на безбедност имовине, али нажалост ни живота, показује како живе Срби и не-Албанци на КиМ."

Она је истакла да су свој ромској деци на КиМ одузете стипендије само зато што иду у српске школе.

Петорка долази да још снажније притисне Вучића: Два ултиматума на столу

Упитана шта очекује од посете представника ЕУ, САД, Француске, Немачке, Италије Београду 21. октобра, Брнабић је рекла да не очекује "лаке разговоре".

"Ја очекујем да заиста виде како Срби на КиМ живе, и како је то ван било каквих стандарда који постоје било где на свету, а најмање у оквиру европског континента, и да покушају да нам помогну и раде са нама, како бисмо заиста имали та основна људска права, а онда све остало", истакла је Брнабић.

Проширење 2030. године превасходно зависи од ЕУ

Коментаришући поновљене наводе Шарла Мишела да би Европска унија требало да буде спремна за проширење већ 2030. године, Брнабић је рекла да му је захвална што понавља тај датум на сваком регионалном скупу.

Додала је да не зна да ли ће 2030. година заиста бити тај датум, напоменувши да то на првом месту зависи од Европске уније, али да нема никакву дилему хоће ли Србија бити спремна.

Брнабић је и лично демантовала наводе медија да није желела да се појави на заједничкој фотографија лидера који су учествовали на самиту, оценивши да то сада више нису ни дезинформације, већ отворене лажи.

На питање новинара да прокоментарише изјаве шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен о томе да ће они који су спремни да спроведу реформе добити приступ Европском инвестиционом фонду, Брнабић је рекла да је Србија била прва на Западном Балкану која је предала конкретан портфолио пројеката.

Додала је да Србија у те реформе верује и да од њих не бежи, јер, како је навела, верује да ће оне довести до јаче, административно снажније државе.