Србија и Балкан
Милатовић: Спајић и ја нисмо нови Мило и Момир
Председник Црне Горе тврди да није могуће направити паралеле између њега и његовог страначког колеге са некадашњим функционерима Милом Ђукановићем и Момиром Булатовићем
Председник Црне Горе и потпредседник Покрета Европа сад (ПЕС) Јаков Милатовић изјавио је да он и његов страначки колега и мандатар Милојко Спајић нису нови Мило и Момир.
Он је тако одговорио поводом поређења које се прави између њих двојице и некадашњих црногорских функционера Мила Ђукановића и Момира Булатовића.
"Јаков и Милојко нису нови Мило и Момир, нити је исто време, нити су исте околности у којима су они заједно обављали важне државне функције, а онда у једном моменту отишли на различите политичке стране", појашњава Милатовић у интервјуу за НИН.
Додаје да улога Мила и Момира има карактер историјске, са свим добрим и лошим странама које су пратиле њихов рад. Напомиње да су он и Спајић у последње три године урадили много на демократизацији Црне Горе и њеном економском опоравку.
"То је оно што треба истаћи, без обзира да ли смо у појединим ситуацијама имали другачије погледе на одређене теме. Важно је да и у наредном периоду, свако у оквиру поверења које су му поверили грађани, ради на бољитку и просперитету државе. Све друго је од мање важности, посебно политичко-историјско романтизовање нашег односа", каже Милатовић.
Односи са Србијом морају да буду најбољи могући
Председник Црне Горе напомиње да односи са Србијом, независно од политичких елита које су у одређеном тренутку на власти, морају бити најбољи могући.
"То осећају и тако сматрају и грађани у Црној Гори и грађани у Србији. И то је и моја политика. Наши односи се, пре свега, базирају на економској важности, али и на традиционалним историјским везама наше две државе", каже Милатовић.
Додаје да је стање које је нова власт затекла 2020. било јако лоше и да чини све да се то промени на боље, уз пуно међусобно уважавање и разумевање.
"Драго ми је да је управо и моја посета Београду допринела нормализацији односа. У међувремену је Србија предложила амбасадора у Подгорици, а ми морамо да сачекамо формирање владе како бисмо урадили исто", појашњава.
На питање да ли је Београд инсистирао на уласку коалиције "За будућност Црне Горе" у нову црногорску владу, Милатовић каже да не зна да ли је неко инсистирао на уласку било ког политичких субјекта у нову владу, али он није добијао такве захтеве ни са једне стране.
"Да ли је мандатар, или неко други од учесника у процесу формирања владе, имао те врсте захтева - то је питање за њих. У принципијелној равни, више пута сам јавно рекао да не могу да прихватим да било који политички субјекат који је добио поверење грађана може унапред бити искључен из учешћа у власти", сматра Милатовић.
Говорећи даље о односу са ЗБЦГ, Милатовић каже да га не сагледава као однос између дужника и повериоца, иако је од те политичке групације добио подршку у другом кругу гласања на председничким изборима.
"Окупљање политичких снага које су имале дугогодишњи антирежимски карактер, пре другог круга председничких избора, резултирало је убедљивом победом над Милом Ђукановићем, чиме је заокружен процес политичких промена у Црној Гори", наводи Милатовић.
Додаје да конфигурација политичке сцене у држави нужно захтева да се, бирајући потенцијалне партнере, руководите заједничким вредностима које вас спајају у одређеном моменту.
"За почетак, сви заједно морамо констатовати да су се августа 2020. десиле промене које су имале историјски карактер, када је први пут власт у црној Гори промењена на демократски начин, вољом народа, након одржаних парламентарних избора", каже Милатовић.
Друга важна чињеница је, додаје Милатовић, да су на парламентарним изборима 2023, као и на председничким пре тога, некадашње опозиционе политичке снаге убедљиво поразиле снаге око ДПС-а.
"То наводи на закључак да су грађани позитивно оценили оно што је урађено за то време, без обзира на политичке нестабилности и покушаје бившег режима да стање у држави прикаже као лоше. Зато је у процесу формирања нове владе било важно да се не пренебрегну ове чињенице, те да се точак историје, против воље грађана, врати уназад", закључује Милатовић.
