Прогон оца Фотија са КиМ: Користи ли Аљбин Курти црногорски и украјински рукопис по рецепту Запада?

Још је тадашњи премијер Црне Горе Душко Марковић, почетком августа 2020. године, поручио јавности да ће "свештенике Српске православне цркве трпети до 30. августа, после чега ће отворити границе и вратити их њиховим кућама јер немају утемељења у Црној Гори".

На предизборном скупу на Цетињу, Марковић је рекао да свештеника СПЦ одмах после 30. августа неће бити "за микрофонима где преклињу наше очеве, наше дедови, нас саме и нашу децу" и да ће држава Црна Гора такво стање трпети само до тог датума.

"Након тога се то више неће толерисати. Закон и правни поредак ће једнако важити као за нас тако и за Амфилохија и Бацковића и за све друге. А за оне који кормиларе Црном Гором и проклињу Црну Гору и желе да је сахране, отворићемо границе, јер немају овде утемељења и вратићемо их њиховим кућама, одакле су дошли, нека уређују на такав начин њихове домове, њихову земљу, а Црну Гору нека препусте нама који је волимо и поштујемо", рекао је тада Марковић, поздрављен овацијама на Цетињу.

Пре тога биле су литије, Марковић, Ђукановић и ДПС изгубили су већину у Скупштини Црне Горе, неколико месеци касније за премијера је изабран Здравко Кривокапић, па ражаловани премијер није био у прилици да спроведе свој план протеривања свештенства СПЦ из Црне Горе.

Марковићева најава масовног протеривања свештеника СПЦ била је само финале тешких притисака тадашње црногорске власти на Српску православну цркву, држања у неизвесности десетина свештеника, монаха, а џаба су из Митрополије црногорско-приморске и епархија СПЦ на територији Црне Горе упозоравали да за такве поступке власти не постоји ни један разлог правне природе.

Две године раније, крајем 2018, бројни монаси, монахиње, свештеници, чланови њихових породица добили су налог МУП-а Црне Горе да су дужни да државу напусте у року од 30 дана. Протојереј Велибор Џомић тада је изјавио да је прогон свештенства и монаштва наставак институционалног безакоња. Џомић је тада рекао још да је одлука МУП-а донела велико незадовољство и огромне узнемирење.

До тада, неки од свештеника и монаха већ су напустили Црну Гору, како не би били депортовани. Митрополија је уложила жалбе на сва решења, у 12 случајева жалбе су уважене, али је наложено понављање поступка па одлуке црногорског правосуђа тада и нису донеле некакво олакшање свештеницима и монасима на списковима за прогон. ДФ је истицао да се, када су у питању најаве прогона свештенства ради, о "хистеричним и шовинистичким испадима актуелног режима који покушава да од Црне Горе направи оно што никада није била".

Историчар Александар Раковић, који се тих дана нашао на листи српских интелектуалаца непожељних у Црној Гори, изјавио је да је у тој држави "присутна србофобија да се Србима загорча живот а то су одлучиле елите који би да промене идентитет друштва да из српског пређе у антисрпско".

Тридесетак свештеника и монаха тада су добили рок од 30 дана да напусте државу, док је двадесетак очекивало да сваког дана добију сличан налог.

На Петровдан 2020. године, у цркви Светог Архангела Михаила у Андријевици, владика Јоаникије, тада епископ будимљанско-никшићки говорио је о случају прогона једног од свештеника, који је морао да оде из Црне Горе и који је примљен у Хрватској.

"У нашој Епископији има 20-так свештеника, који су на том списку за гоњење иако су пријављени сви, иако ниједног дана у Црној Гори нису били илегално, иако су дошли да врше и проповедају реч Божју, иако се у целом свету поштује да верска служба мора бити заштићена и да се верским службеницима не постављају границе, јер границе за вере не постоје у овом свету. У свакој уређеној држави, то се лако решава. Један наш прогнани свештеник, отац Сава са Трепче, већ је примљен у Хрватској, у српском манастиру у Јасеновцу. Хрватска држава му даје одобрење да може служити и боравити колико хоће. Хрватска то чини, а Црна Гора прогони", казао је епископ Јоаникије, који се запитао куда то води.

Покушаја и прогона свештенства било је и раније. Почетком 2008. тадашњи црногорски премијер Игор Лукшић изјавио је да је полиција за месец дана одложила извршење решења којим је седморици свештеника Епархије милешевске наложено да напусте државу јер немају регулисане боравишне дозволе. Лукшића је тада пред зградом СО Пљеваља дочекало неколико стотина грађана протестујући због одлуке МУП-а. Црногорски премијер, обраћајући се грађанима који су носили транспаренте "Не дирајте попове, хапсите лопове" рекао је да се мора поштовати "Закон о странцима".

Епархија милешевска обратила се тих дана МУП-у Црне Горе, наводећи да су решења о неиздавању дозвола свештеницима за боравак у Црној Гори незаконита и да од власти очекује да свештеницима одобре останак у Црној Гори до окончања управног спора.

Епархија је позвала највише представнике државне власти у Црној Гори да својим ауторитетом "стану на пут оваквим злоупотребама и незаконитим поступцима" који се предузимају "само када су у питању православни свештеници и монаси у Црној Гори".

Наведено је и да ће, ако се решења полиције о протеривању спроведу, Пљевља остати без свештеника, иако су две трећине становника тог града Срби.

Да ли свештенство и монаштво СПЦ на Косову и  Метохији чекају притисци по разним основама?

Четири, пет дана после изненадног и ничим изазваног прогона оца Фотија, дугогодишњег игумана манастира Девине воде код Звечана, остаје отворено питање да ли власти тзв. Косова преузимају рецепт Црне Горе из времена Мила Ђукановића и да ли и свештенство и монаштво СПЦ на Косову чекају решења о прогону и други притисци по разним основама?

Наши саговорници на Косову и Метохији слажу се у процени да и није питање хоће ли бити нових притисака, већ само у ком обиму и ко ће се наћи на удару и по ком основу.

"Оптужбе британске посланице Алише Кернс од пре који месец према којима се оружје на Косово и Метохију шверцује у возилима хитне помоћи и складишти у црквама и манастирима Српске православне цркве ма колико будаласте биле и ма колико у њима нема труна истине, послужиле су да атмосфера страха ескалира, да нико више није сигуран, на удару се дакле нашао и сам камен темељац српског идентитета, вере на Косову и Метохији. Зашто? Зато што нема бољег сведока српског постојања, српског трајања, српских корена на Косову и Метохији. Протеривање оца Фотија само је наставак не вишедеценијских, него вишевековних притисака на српску цркву на Косову", каже један од саговорника РТ Балкан са севера Косова и Метохије.

Наша саговорник који због општег стања није желео да му помињемо име, подсећа на десетине примера отимања црквене имовине, одбијања да се та имовина врати и после судских пресуда, на покушаје да се српски манастири на Косову и Метохији прогласе "албанском културном баштином", на отмице, премлаћивање, убијање свештеника.

"Оца Фотија знам као мирног, тихог, повученог човека посвећеног до крајњих граница вери и цркви. Колико знам, протеран је на један бруталан начин, без икаквог образложења. И, као што већ месецима, ми обични грађани живимо у страху, свако од нас са питањем у ком тренутку ће нас неко зауставити, ухапсити, одвести у Јужну Митровицу или у Приштину, оптужити за било шта, у истој атмосфери живе и свештеници, монаси, свако од њих сада може да се пита да ли је он следећи, да ли ће неко закуцати на врата његове цркве, манастира, одвести га, протерати", каже наш саговорник.

Верски аналитичар Јован Јањић каже за "Косово онлајн" да је у случају прогона оца Фотија - "порука јасна - привремене приштинске институције настоје овим чином да пошаљу поруку СПЦ да њено свештенство и монаштво, а самим тим и верујући народ нису добродошли на Kосову, које би они да заокруже као своју независну државу".

"Овим се шаље порука да ће наставити да се обрачунавају са српским народом и са српском црквом јер црква је, осим монаштва, и верујући народ, тако да је то порука свим Србима. На тај начин, покушавају да демонстрирају своју власт пред спољним светом и оно што је можда још парадоксалније јесте да следе оне сатанистичке кругове из света који се обрачунавају са православном црквом. Чим крену напади на православље било где у свету, за тим посегну и те такозване власти у Приштини", рекао је Јањић, подсећајући и на "недавно спроведено насиље у Украјини, када је парламент те земље забранио канонску Украјинску православну цркву".

По речима Јањића одмах су "посегли ти шрафчићи из Приштине да се на тај начин додворе својим газдама у Бриселу, Вашингтону и другим центрима моћи, где се негује сатанизам и где се пропагира насиље над међународним поретком".