Како Албанија постаје стратешки важно место за НАТО на Балкану?

Док албански премијер Еди Рама жели да, након недавних тензија, мисија Кфора на челу са НАТО-ом преузме пуну контролу над севером Косова, односи између Албаније и Атлантског савеза су све интензивнији.

До краја 2023. ваздухопловна база Кучова, око 80 километара од престонице, требало би да постане војни оперативни центар који може да прими флотилу авиона Ф-16, пише италијански лист "Летера43", преноси "Албанијан пост".

Последњих година, Албанија се снажно залагала да, комбинацијом спољног притиска и индивидуалне иницијативе, преузме важну улогу у оквиру Атлантског пакта - све то са циљем да постане "додата вредност" за Алијансу, према речима Едија Раме.

Исто сматра и НАТО, који, према речима генералног секретара Јенса Столтенберга из марта 2023, Албанију види као важан део Алијансе.

Албанија је из сенке кренула да излази 2018. године, када је тадашња министарка одбране Албаније Олта Џачка на састанку у Пентагону са америчким министром одбране Џејмсом Матисом, изјавила да је сазрело време за присуство САД у Албанији.

Џачка је додала да је влада на челу са Едијем Рамом имала "различите идеје како да стави на располагање земљиште, небо и поморске базе, али и друге капацитете, како билатерално, тако и кроз НАТО".

Усмереност ка НАТО-у додатно је појачана током 2022. године, која је представљала прекретницу и ревитализацију Атлантског пакта на међународном нивоу.

"Тешка времена"

Локација Кучова је током година Хладног рата била симбол совјетског присуства на рубовима Медитерана.

У периоду од 2002. до 2004. године, база је била подвргнута великим радовима на реновирању управо како би испунила стандарде Алијансе. Завршетак радова предвиђен је за крај године, уз кредит од 50 милиона евра који је обезбедио НАТО.

Исту симболичку вредност има и поморска база Пашалиман, која се налази на југу земље око 180 километара од престонице, коју је Тирана у мају 2022. ставила на располагање интересима НАТО-а због "тешких времена" са којима се европски континент суочава.

Њена изградња такође датира из 1950-их, опет као део континуиране војне сарадње Тиране и Москве.

У њој се налазило до 12 совјетских подморница, што је представљало највећу средоземну војну претњу Атлантском пакту све до 1961. године, када је дошло до озбиљног инцидента између Тиране и Москве, управо око тих подморница.

Падом социјалистичког режима, ово подручје је било напуштено и опљачкано све док Турска, која има бројне економске, војне и политичке интересе у Албанији, није интервенисала у покушају да изврши реструктурирање.

Међутим, приврженост Албаније НАТО-у не ограничава се на базе Кучова и Пашалиман, већ и на северу земље могу да се виде кораци у ширењу атлантских гарнизона, пише италијански дневни лист.

Наиме, током самита НАТО-а у Мадриду 2022. године, албански премијер Рама је објавио да је отворио преговоре са челницима Алијансе за изградњу новог војно-поморског постројења у близини Драча.

У случају коначног одобрења пројекта, то би постала најважнија стратешка лука у земљи.

Јасно је, закључује се у анализи, да је Албанија од велике важности за НАТО због стратешке улоге коју та земља има на подручју Балкана, а интензивна милитаризација њене територије заправо повећава поморско присуство НАТО-а у Медитерану.