Избори у Србији: Ко ће с ким и у колико колона?

До избора у Србији остало је мање од два месеца, а у јавности се помињу бројне коалиције и колоне у које би партије могле да се удруже.

Када је у питању проевропска опозиција, ситуација је поприлично јасна, јер су странке и покрети окупљени око протеста "Србија против насиља" званично договорили заједнички излазак на ванредне парламентарне и београдске изборе.

Странке деснице, са друге стране, и даље су несигурне. Сарадњу на изборима договорили су Двери и Заветници, а извесно је да ће друге партије деснице формирати још колона.

Другу колону требало би да чине коалиција Новог ДСС-а и ПОКС-а, а као чланови треће колоне деснице помињу се Народна странка и покрет Доста је било.

Није искључено да се Народна странка прикључи другој колони, али о том питању није донета одлука, већ је све на нивоу разговора.

Аналитичар Дејан Вук Станковић за РТ Балкан оцењује да је рано за пројекције о томе шта партије добијају или губе уједињавањем и да ћемо прецизан увид у то имати након гласања.

"Међутим, уједињавањем лакше решавају све што прати кампању, од прављења кандидационе листе, до контролора и активиста на терену... У неким случајевима може да дође и до подударности међу бирачким скуповима, па онда може да се очекује и бољи резултат коалиције, у односу на онај које би имале појединачне странке. Међутим, када се уједињују опозиционе странке, ту се у ствари сабирају јако мале величине. Онда се, на конто саме идеје уједињења ствара фама о неком високом резултату. Када посматрате појединачно те партије, механички збир њиховог рејтинга је прилично мали. Зато ни добитак не може да буде нарочито велики", наводи Станковић.

Он додаје да мотив уједињења може бити користан у кампањи, "јер грађани више воле странке које се појављују као сарадници, а не као ривали".

Он истиче да странке које имају сличну програмску и вредносну оријентацију уједињењем стварају могућност да воде заједничку, а не одвојену кампању. Оне, стога, нису у сукобу који би могао да се деси уколико би наступале одвојено, јер би онда, "с обзиром на исте поруке и сличну бирачку групу морале да воде контракампању једне наспрам других".

"Када се уједине, могу заједно да 'нападају' део бирачког тела за који су заинтересоване. Уједињење може да делује као позитивна идеја, јер грађани политику у Србији гледају као неки извор сукоба око власти. Уједињењем шаљете поруку да сте спремни на сарадњу", каже Станковић.

Он додаје да је деликатно говорити о томе које партије би могле да формирају коалицију, јер "најчешће може свако са сваким, и то посебно након избора, јер је кључни квалитет коалициони потенцијал".

"Мислим да ће кључни политички дуел бити између СНС и коалиције око Драгана Ђиласа, уз десницу која ће амбициозно ићи на изборе, али питање да ли у једној, две или три колоне. Тешко је прогнозирати како ће то да изгледа", закључио је Станковић.

"Десница шаље лошу поруку својим бирачима"

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић за РТ Балкан каже да је проевропска опозиција очигледно схватила да нема смисла на изборе излазити са 15 листа, "које ни они, а камоли њихови симпатизери не могу разликовати". Са друге стране, истиче, десница оклевањем и кашњењем шаље лошу поруку бирачима.

"Очито је да је нешто или неко, да ли разум или саветници, успео да релативно брзо уједини прозападну опозицију, без обзира на то што међу њима има политичких разлика, али и личних анимозитета", додаје.

Он каже да се укрупњавањем добија ефекат снаге, шаље порука да глас дат тој опцији није бачен глас и да може да доведе до промене односа снага.

Са друге стране, могу се јавити проблеми ако су коалиције сувише широке или ако има превише политичких разлика између оних који у њих улазе.

"То може да буде проблем, јер би политички противници, како из власти, тако и другог дела опозиције, потенцирали те разлике и  ослабили групацију. Укрупњавање је генерално пожељно, али мора да буде принципијелно, јер у противном може бити контраефеката", додаје.

Он оцењује да десница по овом питању нема разлога за страх, јер су разлике у њиховим ставовима минималне или непостојеће.

Вукадиновић напомиње да је парадоксално што су најављене најмање три или четири колоне, јер, за разлику од проевропске опозиције, која има озбиљних разлика између себе (однос према санкцијама против Русије, ископавању литијума, Сребреници...), десница готово и да нема никаквих политичких разлика. Зато, додаје, десница овим потезом шаље јако лошу поруку својим симпатизерима.

"Готово да би могли да формирају једну странку, а камоли изборну колону, а опет се не удружују или тешко уједињавају", оцењује и додаје да Двери и Заветници јесу направили важан корак у пожељном правцу, али да је то "само корак". Ту би, додаје, могло да буде места и за друге патриотске покрете, странке и појединце.