Ко може да спроведе објективну истрагу о Бањској: Коме ће веровати и Београд и Приштина?

Истрагу догађаја у Бањској, с правне тачке гледишта, једино могу да воде органи државе Србије, указује за "Косово онлајн" професор Душко Челић са Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

"Нема апсолутно никакве правне сметње да Република Србија и њени правосудни органи воде истрагу, ни у процесним законима нити у материјалним који, како ми правници кажемо одређују стварну и месну надлежност органа правосуђа, нигде не постоји забрана поступања када је реч о територији КиМ. Могуће је да поступа надлежно Тужилаштво и да води истрагу", истиче он.

Проблем је у томе што органи Србије не би могли да прибаве један део доказа са терена, јер не могу да поступају на самом месту догађаја. Други, и још крупнији проблем је политичке природе.

"По природи ствари истрага мора да буде објективна које год надлежно тужилаштво да је води. Овде се, међутим, поставља питање односа Београда и Приштине. Ко год би, теоретски гледано, водио истрагу, да ли органи Републике Србије или органи у Приштини, ту би постојао однос неповерења, па се поставља питање да ли може истрагу да води нека трећа страна", каже Челић.

У кривично-процесним прописима Србије не постоји могућност да се истрага некоме поверава, макар то био и међународни орган.

"Међународни органи немају надлежности на територији Републике Србије, а правосудна сарадња између Републике Србије и Приштини не постоји, тако да апсолутно није могуће уступити тај предмет Приштини све и када би теоретски гледано био речи о некој држави, а Приштина (Косово) није држава са становишта правног поретка Републике Србије, тако да је очигледно једина могућност да истрагу воде органи државе Србије", каже Челић.

Петронијевић: Изручење Радоичића Приштини нереално; Мера против Београда вероватно неће бити

Он додаје да је "можда могуће" направити "неки ад хок споразум" који би укључио посматраче из страних мисија, док је питање хоће ли Приштина прихватити резултате такве истраге, чисто политичко питање.

Све и када би се занемарило питање статуса, како оцењује наш саговорник, када је реч о органима Приштине, они представљају "квази правни поредак који је себе дисквалификовао да уопште поступа по овим стварима".

"У околностима када се спроводи политика са елементима апртхејда према Србима на КиМ нарочито на северу, поверење тешко може да се задобије. То што се тамо дешава протеклих месеци мене нажалост подсећа на Појас Газе осим што немамо уништавање бомбардовањем те територије, али практично имамо готово истоветан арсенал колективних мера према Србима на северу", указује Челић.

Приштина, међутим, већ спроводи своју истрагу и најављује да ће њене резултате представити међународној заједници, а на питање колику тежину има то што раде приштински органи, саговорник портала "Косово онлајн" каже да је према томе "крајње сумњичав", иако није упознат са детаљима.

"Чињеница је да нису дозволили нашим патолозима да учествују у обдукцији погинулих у Бањској и да је крајње упитна улога страног патолога који је, и ако је, у томе учествовао. Немамо ни патолошки извештај, а од тога вероватно треба да се крене. Не знамо начин на који су убијене три особе српске националости у том догађају. На основу поступања приштинских органа можемо да претпоставимо на који начин су евентуално дошли до изјава ухапшених. Да ли је било изнуде или није? Могли смо да видимо чак и на друштвеним мрежама како се поступа са ухапшенима, многи од њих су били изложени психичкој и физичкој тортури, па је питање валидности тих изјава крајње отворено. Питање је шта је са материјалним доказима у Бањској, да ли су они узети на начин како то предвиђа форензичка струка", указује Челић, додајући да због бројних отворених питања, становишта Републике Србије и њеног правног поретка резултати такве истраге не могу да буду валидни.