Кад падну маске: Зашто европски посредници отворено траже признање "Косова"?

У недавно објављеном писму - које су потписали канцелар Немачке Олаф Шолц, председник Француске Еманеул Макрон и премијерка Италије Ђорђа Мелони - захтева се да Приштина "покрене процедуру за успостављање заједнице општина са српском већином на 'Косову'", а од Београда - дефакто признање "Косова".

И председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен која данас стиже у српску престоницу, најавила је да ће се разговарати о корацима за дефакто признање. 

Ничег новог под бриселским сунцем, евидентно, осим запажања да су европски посредници избацили ранију китњасту реторику, која је понекад успевала да забашури њихове истинске мотиве и жеље.

Козметичке промене су неоспорне, али у позадини стоје суштински и врло озбиљни проблеми Европе и САД, који покушавају да их реше како знају и умеју - ако не софистицираним формулацијама, онда испробаним методама директног притиска.

Посредници лоше воље 

Србија има јасну принципијелну позицију и никакво - формално или неформално, дејуре или дефакто - признање илегалног отцепљења КиМ није прихватљиво, истиче за РТ Балкан некадашњи министар спољних послова СРЈ Живадин Јовановић.

"То што они сада отворено захтевају признање, говори да су све време лагали - од 2013. па надаље - кад су говорили да ЕУ има статусно неутралан положај и да је она посредник добре воље. Сада се види да је то била обмана и маска", оцењује Јовановић.

Наводи да разлоге треба тражити делом у великим унутрашњим проблемима и многобројним поделама унутар Европе, између осталог у односу према сукобу у Украјини. Веровање да ће Запад победити Русију доживљава фијаско, што утиче на јачање притисака на Србију. 

"Не искључујем да иза тога стоји свест да кад-тад морају да седну за преговарачки сто са Русијом и да се договоре о новом систему безбедности у Европи - јер је овај уништен грешкама Запада - и да они припреме за те преговоре желе да заврше успостављањем апсолутне контроле на Балкану и цепањем Србије", поручује наш саговорник. 

Додаје и да би Американци желели да се заките неким "резултатом" пред своје изборе, као што су се деведесетих година китили Дејтонским споразумом. 

"Могуће да и данас има таквих калкулација, али доминантно су геополитика и стратегија у питању: желе да одузимањем 'Косова' и његовим признавањем консолидују своју стратегију експанзије на Исток коју су започели 1998/99. године", закључује Јовановић. 

Тобоже часни посредници

Историчар Милош Ковић оцењује за РТ Балкан да је од почетка преговарачког процеса јасно да је крајњи циљ ЕУ и САД "који иступају као тобоже часни посредници" - признање "Косова".

"То последњих дана говоре најотвореније, што је јасан знак да им се жури и да су одлучили да скину рукавице. Вероватно је разлог почињање изборних циклуса у САД и ЕУ и заоштравање ситуације у свету. А то је јасан сигнал да би Србија требало да успори и да сачека и да остане на ономе што је њено најчвршће тле: Резолуција 1244 и Устав РС. Та резолуција је сама по себи уступак, јер подразумева суштинску аутономију на КиМ. Све што иде ван тога било би кршење међународног и националног права", истиче Ковић.

Шта би урадио Кутузов?

Промене у свету се убрзавају и свако учвршћује позиције, наводи за РТ Балкан Стевица Деђански из Центра за међународну сарадњу и додаје да у том светлу гледа колективни Запад који што пре покушава да реши проблеме који нису решени по њиховој вољи - како би могли у наредној расподели моћи да задрже утицај у зони која им је битна.

Према његовим речима, Србија треба да настави да игра стратегијску игру "коју у прошлости нисмо знали да играмо, а сад очигледно умемо и то доноси резултат".

"Верујем да ће бити још неког попуштања, јер то је тактика, као код Кутузова. Шта мислите како су гледали људи са стране кад се он повлачио из Москве, па је онда запалио. А на крају је ушао у Париз. Не можемо баш да идемо грудима на бајонете, морамо да користимо неку тактику повлачења, губитка нечега, да бисмо дошли до крајњег циља, а то је да сачекамо промене у свету. Не можемо сами да решимо ситуацију", истиче Деђански. 

У светлу предстојећих избора у Србији, наш саговорник сматра да нико од релевантних политичких чинилаца "из садашње власти поготову, па чак и оних који нису на власти, а који би можда могли да дођу", не би смео да прихвати независност тзв. Косова, "зато што би у том моменту добио озбиљну побуну народа".