Србија и Балкан
Предизборна истраживања: Како су предвиђали политичку будућност и чијим анкетама (не) треба веровати
Да ли бирачи једно причају, а друго бирају? Да ли су грешке направљене због методологије или идеологије?
Србију на зиму чекају избори, а грађане интензивирање изборних кампања - за које би многи рекли да никад не престају. Копља се не ломе, међутим, само на биралиштима 17. децембра, већ и много пре тога - у истраживањима јавног мњења.
То је иначе и сезона слава, које гости обилато користе да грлато бране своје политичке фаворите. Одступања нема и врло су ретки "прелетачи" од једне политичке опције ка другој - потврдиће вам свака домаћица принуђена да слуша исте дебате из године у годину.
Кад се томе додају разна пребрајања и груписања не само на славама, већ и у фирмама, на спортским догађајима или пак на друштвеним мрежама, није до краја јасно како и зашто предизборна истраживања дају толико различите прогнозе.
(Не)тачност им, ипак, не смањује привлачну моћ.
Ипак, поставља се питање, који истраживачи јавног мњења су се досад показали успешнијим од других?
Избори 2022. године
На парламентарним изборима 2022. године највише гласова (44,2 одсто) освојила је коалиција око СНС-а.
Најтачнију прогнозу њиховог изборног резултата дао је НСПМ (45,4), док су их преценили Нова С (53,6), Ипсос (51,4), Фактор плус (53,6) и Шта Србија мисли (истраживање које је радио Нови трећи пут).
СПС и Јединствена Србија освојили су 11,7 одсто гласова, чему је најближе било истраживање Фактор плус (10,2), док су их сви остали потценили за чак по неколико процената.
Да ће Уједињени за победу Србије (ССП, НС, ДС, ПСГ) заиста освојити 14 одсто предвидели су Ипсос, Фактор плус и Нова С, док су НСПМ и Нови трећи пут прогнозирали значајно већи проценат гласова: 18, односно 21%.
Коалицији НАДА, која је освојила 5,5 одсто гласова нико није предвиђао више од пет одсто гласова, а Ипсос је био најближи са 4,2.
Ипсос, Фактор плус и Трећи пут погодили су да ће коалиција Морамо (коју су формирали Заједно за Србију, Не давимо Београд и Еколошки устанак) имати 4,8 одсто гласова, док су НСПМ и Нова С превиђали дупло више - осам посто.
Код председничких избора исте године пада у очи да је Ипсос погодио тачан проценат гласова које је освојио Александар Вучић (60 одсто), док је за свега два процента омашио у броју гласова, које је добио Здравко Понош.
Избори 2016. године
На парламентарним изборима 2016. СНС и партнери су са изборном листом "Александар Вучић — Србија побеђује" освојили 48,25 посто гласова, што су прилично прецизно предвидели Фактор плус (50,9), Нинамедиа (47,2) и истраживање које је спровела агенција Пропозитив (50,6).
Много већи проценат гласова показивала су предизборна истраживања Антена групе Србија и Цесида (58,2), а нешто мањи НСПМ (44,8).
СПС и ЈС освојили су 10,95 одсто гласова, чему је најближи био Пропозитив (11,4 одсто). Фактор плус и НСПМ били су такође близу са прогнозираних око 12 одсто гласова, док су их потценили једино Антена група и Цесид са осам посто.
Следећа по броју освојених гласова била је Српска радикална странка (8,1 одсто), што је готово у промил погодио Пропозитив (8,2), али и Фактор плус (7,9).
Нинамедиа и НСПМ су такође били близу, најављујући да ће радикали да освоје нешто више од девет одсто гласова, а прави "спектакл" је најављивало истраживање Антена групе и Цесида – 15 одсто гласова за СРС.
Интересантно је да су само Антена група и Цесид, као и Пропозитив, погодили да ће Доста је било Саше Радуловића прећи цензус.
Избори 2012. године
На парламентарним изборима 2012. године политичка коалиција коју је предводио СНС освојила је највећи број гласова - 24,04 одсто. Тачно тај број гласова је предвидео Партнер консалтинг, док је врло близу (25,2) било и истраживање јавног мњења које је урадио Међународни републикански институт (ИРИ). Фактор плус је "видео" далеко бољи резултат за ову коалицију – 32,5 одсто.
Резултате коалиције предвођене Демократском странком (22,6) прилично су промашили ИРИ (26,6 одсто) и Фактор плус (27 одсто) док је Партнер консалтинг био најближи (21,8 одсто). Коалиција око СПС-а добила је 14,51 одсто гласова, док су сва истраживања предвидела нешто мањи проценат наклоњених гласача, али нико мање од 11 одсто.
Коалиција Преокрет коју је предводио ЛДП Чедомира Јовановића освојила је 6,53 одсто гласова, што је скоро математички прецизно предвидео Фактор плус (6,4 одсто), док су им остали истраживачи јавног мњења прогнозирали боље изборне резултате: Партнер консалтинг 9,4 одсто, а ИРИ 8,2 одсто.
Уједињени региони Србије предвођени Млађаном Динкићем освојили су 5,51 одсто, мада им Фактор плус није прогнозирао прелазак цензуса (четири одсто), док су оптимистичније резултате имали Партнер консалтинг (6,7) и ИРИ (7,4).
Идеологија или методологија?
Да ли бирачи једно причају, а друго бирају? Да ли су грешке направљене због методологије или идеологије?
На питања би можда најбоље могли да одговоре они који истраживања раде и који су, да не заборавимо и другу страну медаље, понекад тачно у проценат предвиђали будућност.
А будућност је близу - у децембру. Тада ћемо сазнати ко је овог пута био у праву. А сва је прилика да ће бити као и до сада - свако ће успети да погоди понешто.
