Пред изборе у Србији: Како смо гласали од 2008.

Иако су последњи избори одржани пре нешто мање од годину и по дана, 3. април 2022, у Србији су за 17. децембар 2023. расписани нови парламентарни, покрајински и београдски избори.   

Тог, 3. априла 2022, Србија је за председника поново изабрала Александра Вучића, са скоро 60 одсто гласова које је добио у првом кругу, слично као и на изборима 2017, на којима је добио 55 одсто гласова.

Србија је 2022. бирала и нову Народну скупштину, а одлучивала је и ко ће водити 12 општина и два града, укључујући и Београд.

Годинама, однос снага на српској политичкој сцени је мање више устаљен и трпео је само минорна померања. Међутим, нису сви избори прошли без преокрета и изненађења.

Погледајмо поближе резултате избора у Србији од 2008. до 2022. године.

Избори за председника Републике Србије 2008. били су девети по реду. Кандидат који је добио највише гласова после другог круга био је Борис Тадић из ДС – 2.304.467, док је његов противкандидат из СРС Томислав Николић освојио 2.197.155 и признао да је поражен.

Године 2008. одржани су и ванредни избори за народне посланике Републике Србије. ДС, коју је предводио Борис Тадић, освојила је тада 1.590.200 гласова или 102 мандата, СРС 1.219.436 гласова или 78 мандата, следиле су ДСС са 30 и СПС са 20 мандата.

Године 2008. одржани су избори за одборнике Скупштине града Београда, на којима је листа Бориса Тадића добила 45 мандата, на другом месту је била СРС са 40 мандата. За градоначелника је изабран Драган Ђилас.

Следећи избори за председника Републике Србије одржани су 2012. године. За исти дан расписани су и парламентарни избори. Преокрет је наступио у другом кругу, у кога су ушли Тадић и Николић. Николић је из другог круга изашао као победник, освојивши 1.552.063 гласова, док је Тадић изгубио са 1.481.952 добијених гласова.             

Председник Тадић је исте године расписао парламентарне изборе, које је његова листа такође изгубила. СНС је освојила 940.659 гласова, а ДС 863.294 гласова. Следиле су СПС са 567.689 гласова и ДСС са 273.532 гласова.             

Већ 2014. одржани су нови ванредни парламентарни избори у Србији, а истог дана су одржани и ванредни избори у Београду. Били су то десети парламентарни избори од увођења вишестраначког система у Србији. Коалиција, окупљена око СНС-а, освојила је 1.736.920 гласова и убедљиво тријумфовала. На другом месту је био СПС са 484.607, а трећи је био ДС са 216.634 гласова. Иза ње је, са незнатном разликом, била листа Бориса Тадића, који се одвојио од ДС.

На парламентарним изборима 2016. године СНС је победио још убедљивије, освојивши 1.823.147 гласова, на другом месту била је СПС са 413.770 гласова. Трећа је била СРС са 306.052 гласа.

Следећи избори за председника Републике Србије одржани су 2017. године. Тада је у првом кругу са 2.012.788 гласова опет тријумфовао Александар Вучић. Вучић је постао пети председник републике наследивши на том месту Томислава Николића. На овим изборима Вучић је далеко иза себе оставио главног ривала – Сашу Јанковића - који је у трку ушао као "независни кандидат" и освојио 597.728 гласова.

Наредни избори за народне посланике расписани су за април 2020. године. Због избијања пандемије ковида термин одржавања је померен на 21. јун. На овим изборима опет тријумфује СНС, која осваја 1.953.998 гласова, далеко иза себе остављајући СПС. Новина ових избора је странка Александра Шапића, који се потом придружио СНС-у.