Сваки други објекат у Србији нелегалан: Овим темпом легализација могућа за око 40 година

Легалних здања у Србији на списку Републичког геодетског завода је 4,9 милиона, али ван евиденције катастра непокретности је скоро толико - 4,8 милиона некретнина.

Око 2,1 милиона објеката грађено је без дозволе, а њих 2,7 милиона из различитих разлога нису уписани у званичне књиге, преносе "Вечерње новости".

То значи да сваки други објекат у нашој земљи није део уређеног тржишта, а легализација би овим темпом била готова за најмање четири деценије.

Поскупеле и виле на Дедињу: Најскупље улице у Београду, где куће коштају и до шест милиона евра

Национална алијанса за локални развој НАЛЕД решење овог деценијског проблема види у масовној легализацији.

НАЛЕД је уз помоћ Шведске агенције за међународни развој (Сида) урадио студију у којој предлаже и решења за питање озакоњења, унапређења поступака комасације и експропријације, дигитализације урбанистичког планирања кроз увођење система е-простор.

"Овим документом покушали смо да дефинишемо проблеме и дамо предлоге решења", каже Јасмина Радовановић, шеф јединице за имовину и инвестиције у НАЛЕД.

Њихова анкета из 2020. у 105 локалних самоуправа показује да малобројне општине имају дигитализоване процесе, а у већини се посао озакоњења и даље одвија на шалтерима.

Просечно само седам радника на локалу ради те послове, уз све остале обавезе.

Свака локална самоуправа има просечно 7.000 активних предмета са захтевом за озакоњење, што значи да сваки радник има просечно 1.100 предмета да обради. А сваки запослени годишње обради тек 24 предмета. Када знамо да је 2,1 милион објеката грађено без дозвола, просечно би легализација досадашњим темпом потрајала најмање 40 година.

ЦГ насамарила ЕУ: Пријавили 44 руске некретнине, а у ствари замрзли гарсоњеру и подрум

Подаци показују да су 2019. решена тек 304 предмета.

НАЛЕД из анкета види и да 77 одсто локалних самоуправа није рушило нелегалне објекте, највише због тога што нису могли јавним набавкама да дођу до фирме која би дивље изграђена здања и уклонила.

"Наш предлог о масовном озакоњењу предвиђа да се сви органи који учествују у овом послу умреже и да се најпре направи пресек и издвоје сви они објекти који из ранијих разлога не могу да се легализују. Онда се прави електронска база свих нелегално изграђених објеката. Постоји геодетски снимак који мора да прате и сви неопходни подаци о сваком објекту. У евиденцији бисмо имали и податке о томе да ли је поднет захтев за озакоњење, историју предмета, да ли се неки поступци воде у вези са предметом, има ли пријава, да ли је инспекција реаговала...", каже Радовановићева.

Такође, наглашавају да је потребно да се креира механизам за спречавање дивље градње, као и да надлежни морају да покрећу је поступке против инвеститора.