Брнабић: Србија напредовала у свим областима у извештају Европске комисије
"Извештај Европске комисије представља пресек онога шта смо ми урадили последњих 12 месеци да приближимо наш правни оквир европском, најважнија ствар је да је ЕК препознала Србију у процесу европских интеграција и да у извештају не постоји област у којој је забележено назадовање Србије", изјавила је председница Владе Србије Ана Брнабић говорећи о Извештају ЕК о Србији.
Шеф делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре предао је данас председници Владе Србије Ани Брнабић Извештај ЕК о Србији.
Европска комисија је препознала јасан напредак Србије у процесу европских интеграција, додала је она.
"У извештају не постоји ниједна област где је забележено назадовање у односу на прошлогодишњи извештај, у свим областима је забележен неки напредак. Извештај представља пресек стања ствари, шта смо урадили у последњих година дана да приближимо наше законодавство европском правном оквиру и европском законодавству", објаснила је Брнабић.
Како је додала у три области имамо стагнацију, а једна од њих је рибарство.
Што се тиче реформе правосуђа, констатован је известан напредак, што је виша оцена у односу на прошлогодишњи извештај. Предузет је низ корака како би се смањио простор за политички утицај на правосуђе.
Она је навела да ће јој у фокусу бити доношење Стратегије за борбу против корупције, напомињући да се у извештају констатује ограничен напредак у борби против корупције.
Брнабић је навела да је што се тиче економије, Србија на добром нивоу припремљености и остварила је известан напредак, како се наводи у извештају, додајући да је то боље него прошле године.
"Према економским критеријумима повећана је оцена за евроинтеграције. Србија је остварила добар напредак у трансформацији у привреди и ово је први пут да је констатован напредак у овој области на овај начин", истакла је Брнабић.
Она је рекла да се у извештају констатује да је дошло је до реформи у управљању друштвеним предузећима 2023, а посебно у сектору енергетике.
"Рекли су нам да је Закон о управљању државним предузећима корупционашки, а ми смо добили највише оцене од ЕУ за њега. Сви они који говоре да су проевропски настројени користе ту агенду за сопствене политичке сврхе, нападају нас и када радимо на реформама са ЕУ", навела је Брнабић.
Што се тиче спољне политике, како је напоменула, ту у извештају ЕК нема ни напредовања, али ни назадовања.
"То је због тога што нисмо увели санкције Руској федерацији, али немамо назадовања, прошле године смо имали назадовање, ове не. Донекле то је позитиван осврт у овом извештају", рекла је премијерка.
Напоменула је и да се констатује, када је у питању дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине, да је Србија остала посвећена и ангажована у дијалогу.
Шеф делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре изјавио је да је у основи свих одлука које је Европска комисија донела, а везано је за извештај ЕК о Србији за 2023. је да проширење заузима централно место у политици ЕУ, и додао да прилика постоји и треба је искористити.
"Морамо да радимо више и напорније унутар ЕУ у земљама кандидатима како бисмо остварили циљ - порука је да прилика постоји и да треба да је искористимо", рекао је Жиофре и додао да је то део много ширег пакета проширења који је данас ЕК усвојила.
Жиофре је рекао да је премијерки предао са овим извештајем и нови План раста за Западни Балкан који је био део овог пакета, а за који је ЕК предложила да се определи 6 милијарди евра, 2 милијарде бесповратне помоћи док су четири повољни зајмови.
"Кључна порука која је дошла из Брисела је да ово није пакет као сваке године, другачији је, историјски је. Комисија је препоручила отварање преговора са две земље, Украјином и Молдавијом и спремност за отварање преговора са њима по одређеним условима, као и да се додели кандидатски статус Грузији и овај План раста за Западни Балкан", рекао је Жиофре.
Упитан о медијским законима око којих је било много расправе у српској јавности, Жиофре је истакао да се у извештају јасно каже да су предузети одређени позитивни кораци када је реч о независности РЕМ-а, транспарентнијем суфинансирању, кодификацији Савета за штампу.
"Морају да се поштују правила државне помоћи и она која се тичу концентрације која морају да се примене на медијски сектор. Гледаћемо како ће се спроводити овај закон. Постоје одређене правне тековине ЕУ које нису интегрисане у ове законе, а такође очекујем нове закона на нивоу ЕУ који ће имати утицаја и на Србију", рекао је Жиофре.
Он је истакао да је "кључно да је Влада Србије усвојила медијски стратегију, то је добар документ, почећемо да радимо на будућем акционом плану".