РТ Балкан анализа: Колико је значајан годишњи извештај Европске комисије за Србију?

Европска комисија објавиће данас годишњи извештај о Србији за 2023. годину у коме се анализирају различити аспекти процеса проширења и степен напретка Србије на "европском путу".

У питању је документ од највеће важности за сваку земљу која тежи чланству у Европској унији, што објашњава велики степен заинтересованости са којим се такви извештаји дочекују. 

Од 2020. године, када је прихваћена нова методологија приступних преговора, преговарачка поглавља су груписана у шест кластера, од којих је Србија за сада отворила два. 

Интерес јавности постоји, али неизвесности углавном нема. То су показали и делови извештаја у које су поједини медији имали увид. Тако је Радио Слободна Европа (РСЕ) пренео да се, поред напретка или ограниченог напретка на неким пољима (правосуђе, медији...), од Србије и даље захтева додатни напор у нормализацији односа са Приштином и увођење рестриктивних мера Русији. 

Главни услови: КиМ и санкције Русији

Извештаји ЕК су веома важни, јер на основу њих доноси одлука о напретку, односно о отварању нових кластера, истиче за РТ Балкан бивши дипломата Зоран Миливојевић.

Он наводи да "ограничени напредак" суштински и није неки напредак, то јест представља "најнижи напредак у смислу квалитета, али да је ипак примећен у поглављима 23 и 24 која се тичу владавине права, безбедности, криминала, корупције и слично. 

По његовим речима, "ограничени напредак" је истакнут и у претходном извештају, али он само показује да постоји нека динамика. С друге стране, Србија има посебан статус и посебне политичке услове које други немају. 

"Кад би се држали Копенхашких критеријума онда би, ако постоји политичка воља, могли да нам отворе један кластер. Међутим, главни услови у нашем случају су са једне стране Косово и Метохија, а са друге санкције Русији и односи са Кином, тако да ту нема напретка и не треба ништа очекивати на Самиту у децембру", истиче Миливојевић.

Србија спремна за нови кластер, недостаје политичка воља

Извештаји ЕК представљају најважније годишње анализе свега што се ради у реформском процесу и на основу њих ће се спроводити реформе и у наредној години, потврђује за РТ Балкан и Драгиша Мијачић, координатор Радне групе Националног конвента о ЕУ за поглавље 35.

То је значајан алат властима, цивилном друштву, међународним организацијама, чланицама ЕУ и самој Европској комисији, да прате у којој мери се нека земља приближава и хармонизује са европским законодавством и шта се од ње очекује, објашњава Мијачић.

"Најважнији је кластер који се зове Основе, који укључује поглавље 23 и 24: то су основна људска права, безбедност, правосуђе, дакле све оно што је везано за функционисање државе у смислу правичности. Код Србије постоји додатни захтев - нормализација односа са Приштином и успех у дијалогу који води Мирослав Лајчак. Додатни услови постоје и код других земаља нпр. за БиХ или Грузију, док се за Украјину и Молдавију препоручује почетак преговора без икаквих условљавања", наводи наш саговорник. 

С обзиром да су њима врата отворена због геополитичке ситуације и рата у Украјини, очекује се да ће то повући и земље Балкана, нарочито Србију, да мало брже раде на реформама.

Према његовим речима, за сва поглавља која је Србија отворила постоје акциони планови и такозвана мерила која треба да испуни.

"То је најсимптоматичније у поглављима 23 и 24 где су дата јасна мерила, по којима се иде бирократски: док се мерила не испуне, поглавље се не затвара. Затим би требало да затворите сва поглавља да бисте уопште дошли до могућности за чланство", каже Мијачић.

Због тога, додаје, тај процес одузима пуно времена и прилично је "исцрпљујући". 

У наредним данима можемо да очекујемо више јавних читања извештаја и конференција за штампу које се тичу тог документа, током којих ће се анализирати "свако написано слово".

Мијачић истиче да на основу извештаја Европске комисије, Европски савет доноси политичке одлуке.

"Србија се нада да ће добити могућност да преговара о кластеру који се односи на конкурентност. Она је спремна да отвори тај кластер, али недостаје политичка воља. Ако буде дошло до неког прогреса у процесу дијалога, онда ће отворити тај кластер, у супротном, не верујем да ће Србији у децембру дати ту могућност. Највероватније ћемо чекати још шест месеци, или годину дана", закључује Мијачић.