Србија и Балкан
Домаћице нису зарадиле ни здравствену књижицу: Право имају само на папиру
Омбудсман је затражио од надлежних да се закон примењује у потпуности када су у питању старије жене на селу, као и да им локалне самоуправе обезбеде стално финансирање помоћи у кући и кућног лечења
Право имају, али само на папиру, док су у пракси неосигуране и без здравствене заштите. Овакву судбину деле хиљаде жена, и то оних најстаријих, којима је медицинска помоћ и најпотребнија.
Закон о родној равноправности омогућио је женама које нису здравствено осигуране по другом основу да стекну здравствено осигурање на основу неплаћеног кућног рада. Дакле, онима које обично зовемо домаћицама. Али, ова одредба се не примењује.
Ово је за "Новости" потврдио и заштитних грађана Зоран Пашалић. Зато је омбудсман затражио од надлежних да се закон примењује у потпуности када су у питању старије жене на селу, као и да им локалне самоуправе обезбеде стално финансирање помоћи у кући и кућног лечења.
"Посебно су угрожене жене старије од 80 година, које живе у самачким домаћинствима, а међу њима је највише оних којима треба подршка других или социјалних и здравствених служби", навео је Пашалић у "Посебном извештају заштитника грађана о заступљености услуга социјалне и здравствене заштите за старије жене које живе на селу".
Према попису из 2022. године, у Србији је регистровано 836.000 жена старијих од 65 година, од чега њих око 336.000 живи у руралним срединама. Од тог броја, 74.000 је старије од 80 година и то највише у самачким домаћинствима.
Према речима председнице удружења "Снага пријатељства - Амити" Надежде Сатарић, много жена на селу које негују болесног свекра, свекрву или родитеље и раде на њиви, не уплаћују здравствено осигурање, нити су осигуране преко супруга и немају никакву здравствену заштиту.
"Без здравствене заштите нису само старије жене са села, већ и нешто млађе. Прошле године сам се у Републичком фонду за здравствено осигурање распитивала шта је потребно од документације да поднесу као доказ да се баве напорним неплаћеним радом. Речено ми је да нема подзаконских аката који би ближе регулисале ову законску одредбу, нити упутстава са шифром под којом би се ове жене водиле као здравствени осигураници. Самим тим, нема ни могућности да се закон примењује", каже Сатарић.
Она напомиње да, већина људи који се баве пољопривредом осигурање почиње да уплаћује тек после 50. године будући да им је пензија једнака без обзира на то колико година уплаћивали обавезе.
"За брачни пар годишњи износ осигурања је 120.000 динара. Некада усеви лоше роде, због суше или кише, па они не могу да зараде довољно новца за све потребе. Тада најпре одустају од уплаћивања здравственог осигурања. Мисле, ионако ретко иду код лекара. Зато се касније неретко разболевају од тешких болести, укључујући и канцер, који није на време дијагностификован. Мислим да би здравствену заштиту, као некад, требало да имају сви, јер је држави јефтиније да улаже у превентиву него у лечење", каже Сатарићева.
Један број старијих жена на селу не може да оствари право на услуге социјалне заштите, јер пема закону, на то немају право ако се одрекну наследства. Зато су, констатује омбудсман у извештају, оне додатно изложене ризику од сиромаштва, пошто 84 одсто жена у селима нема имовину у власништву, а 44 одсто се одриче наследства у корист мушких чланова породице, док је само 0,5 одсто мушкараца искључено из наслеђивања.
