Србија и Балкан

"Политика": РФЗО почиње "чишћење" листе чекања за уградњу вештачког кука и колена

Центри који немају пацијената на листи чекања за ову врсту хирургије могу да преузму део пацијената који не желе да чекају у београдским клиникама
"Политика": РФЗО почиње "чишћење" листе чекања за уградњу вештачког кука и коленаwww.globallookpress.com © Science Museum

Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) упутио је позив пацијентима који најдуже чекају на листи чекања за уградњу ендопротезе кука и колена да се изјасне да ли желе да буду преусмерени у неку другу државну здравствену установу широм Србије у којој операција може да се обави у најкраћем року.

Ово ће бити посебно значајно за пацијенте који годинама чекају на операцију, а које је пандемија ковида 19 додатно успорила. На пример, на Институту за ортопедију "Бањица", особа која је данас заказала интервенцију стићи ће на ред у априлу 2023. године.

"Може некога да чуди због чега су нам тако дугачке листе чекања, а такве су јер сви хоће да се лече код нас. Пацијенти су и раније могли да искористе могућност да оду у неку другу установу, али сада је ово обнародовано што је велики помак и иницијатива у овој области", каже за "Политику" директор Института Бањица др Зоран Башчаревић.

Он је истакао да је њихова болница једна од најоптерећенијих у свету. Годину 2019. завршили су са 9.000 пацијената са листи чекања за уградњу вештачких зглобова а радни капацитет који су планирали за 2020. годину износио је 4.000 операција.

"Онда је почела пандемија ковида 19 и због збрињавања тих пацијената, као и због преузимања пацијената са траумама из Ургентног центра који се реновирао, изашли смо са 14.500 пацијената на листама чекања, а план нам је да ове године урадимо 4.000 операција", навео је Башчаревић и додао да "када имате 14.000 пацијената на листи, види се да ће многи морати да сачекају".

Башчаревић сматра да ће се новим системом који је саопштио РФЗО побољшати ситуација али додаје да не треба заборавити да Институт "Бањица" ради све ревизије операција из Србије и региона, што им заузима велике ресурсе.

"Код нас долазе сви они којима је на неком другом месту уграђена протеза која се "покварила" и коју ми морамо да поправимо, због чега остајемо у операционој сали по три, четири сата. То није лако", истиче Башчаревић.

Професор др Марко Кадија, директор клинике за ортопедску хирургију и трауматологију Универзитетског клиничког центра Србије каже да центри који немају пацијената на листи чекања за ову врсту хирургије могу да преузму део пацијената који не желе да чекају у београдским клиникама и да идеја о смањењу листа чекања на овај начин има смисла.

"Претпостављам да ће одређени број пацијената прихватити да иду у установу где ће раније стићи на ред, а ако неко инсистира да се оперише у одређеној установи и код одређеног лекара, онда ће сигурно морати да сачека мало дуже", рекао је др Кадија.

Др Кадија упозорава да је потребно да пацијенти који долазе на операцију имају спремне анализе и обављене прегледе који су им неопходни да би се подвргли захвату, за шта је потребно три месеца по неким стандардима домова здравља.

"Зато је потребно да се омогући да пацијент који се припрема за операцију ендопротезе кука или колена има приоритет у дому здравља, односно да мора да му се обезбеди да анализе обави у року од 7 до 14 дана", каже др Кадија.

Он наводи да је према подацима Америчке академије за ортопедију неопходно да до 2050. године број утренираних ортопеда који раде ове операције расте годишње за 150 одсто, да би могли да покрију повећање броја пацијената и додаје да то није само проблем у Србији већ у целом свету.

Операцијом ендопротезе мења се оштећени зглоб кука или колена а изводи се када све друге методе лечења нису дале резултате. Пацијенти код којих је неопходна интервенција имају јаке болове и ограниченост покрета.

image
VV inauguration
banner