Како ће извештај Доре Бакојани утицати на захтев "Косова" да се учлани у Савет Европе?

У ишчекивању извештаја Доре Бакојани, известиоца за тзв. Косово у Парламентарној скупштини Савета Европе, саговорници "Косово онлајна" указују да уколико у извештају буде приказана реална слика са терена, он неће моћи да послужи као аргумент за чланство "Косова" у тој европској институцији, пре свега јер на "Косову" нема поштовања људских права.

Истичу, такође, да би учлањење тзв. Косова у Савет Европе било кршење Статута СЕ и свега онога за шта се СЕ залаже.

Бакојани се током посете "Косову", између осталих, састала са премијером и председницом "Косова", са делегацијом Српске листе и игуманом манастира Високи Дечани Савом Јањићем. Изјаве за јавност није давала, али према саопштењу Владе тзв. Косова, Бакојани је "изразила задовољство променом и развојем које је 'Косово' постигло од њене последње посете пре 14 година".

Док су представници Српске листе током састанка са Бакојани указали на то да се Срби на овим просторима налазе у најгорој позицији од 1999. године, председница и премијер "Косова" уверавали су је да је "Косово" посвећено испуњавању свих стандарда СЕ, укључујући демократију, људска права и владавину права.

Наредна фаза у процесу разматрања захтева Приштине за учлањење у СЕ подразумева и да Одбор за правна питања и људска права и Одбор за равноправност и недискриминацију припреме одвојена мишљења, а известиоци тих одбора посетиће "Косово" до краја године.

Научни саветник у Институту за европске студије Слободан Зечевић каже за "Косово онлајн" да уколико извештај известиоца Доре Бакојани буде повољан, он може да "погура 'Косово' ка чланству у Савету Европе", али да повољан може да буде само уколико буде приказана лажна слика са терена.

"Ако буде приказана лажна слика према којој националне мањине живе потпуно нормално, према којој Српска православна црква није под притиском, да се не покушава присвајање имовине СПЦ у историјском смислу, а и у физичком јер је један део земљишта који припада Цркви узурпиран, онда може да буде позитиван", каже Зечевић.

Како додаје, реалност на терену је тотално другачија од онога што се може видети у резолуцијама Европског парламента или у неким извештајима западних посредника и известилаца о "Косову".

"То је потпуно друга реалност. Ако направе извештај на бази неке фиктивне реалности рећи ће да је све у реду, одлично, Курти је шампион демократије, СПЦ није угрожена, као ни српски народ, све је у реду. Уколико буду направили објективан извештај, видеће да ту постоји много проблема пре свега везаних за Заједницу српских општина", наводи Зечевић.

То би било кршење Статута ПССЕ

Приликом састанка са Бакојани, косовска председница Вјоса Османи указала је да пошто следеће године СЕ слави 75 година од оснивања, да би било "симболично" да СЕ отвори врата за "Косово". Шефица делегације Србије при ПССЕ Биљана Пантић-Пиља каже да је у овом тренутку тешко прогнозирати да ли ће "Косово" постати пуноправан члан ове организације, јер иако постоје притисци појединих земаља, истовремено постоји и нејединство чланица СЕ.

"По мени, то би било кршење Статута ПССЕ, свега онога за шта се ПССЕ заправо и залаже, јер до сада никада нисмо имали ситуацију да се неки ентитет прима као држава чланица", рекла је она.

"Друго, такође је незахвално предвиђати какво ће бити гласање. За одлуку су потребне две трећине гласова. Искрено се надам да ће та процедура ићи на начин на који би требало да иде, али до сада смо видели да ПССЕ уз притисак појединих земаља не поштује процедуру и Статут. Ми смо то као српска делегација истицали сваки пут када дође до те дискусије", додала је Пантић-Пиља, истичући да што се тиче поштовања људских права за која се ПССЕ залаже, тога на "Косову" нема, нарочито када је реч о Србима.

"Ако извештај буде реалан према томе како се ствари заиста дешавају, сигурна сам да ће показати да на такозваном Косову нема поштовања људских права посебно према неалбанском становништву. А видећемо шта ће рећи Комитет за једнакост и недискриминацију који је задужен да испрати да ли се поштују одређени прописи на такозваном Косову", каже Пантић-Пиља.

Она напомиње, међутим, да Приштина константно врши притисак.

"То имамо стално и у ПССЕ. Они врше притисак на одређене земље како је 'Косово' демократска земља, како поштују сва права и све прописе и да треба да постану пуноправан члан. Али то је оно што ми закочимо и кажемо: не, прво ви нисте земља, него сте ентитет. Треба да се поштује и Резолуција УН, истичемо да нема поштовања људских права и као делегација Србије наставићемо и даље да се боримо против њиховог пријема, јер сматрамо да је то грубо кршење Статута, што је једна ствар. Друго, показало се у СЕ да не постоји јединство поводом овог питања и на овај начин се посебно разједињује то јединство у СЕ када су тешка времена, када имамо сукоб око Русије и Украјине, Палестину и Израел. Неке земље су посебно показале да имају двоструке аршине и да не поштују норме међународног права када је пријем такозваног Косова у питању", истиче.

Пантић-Пиља објашњава да ће Бакојани у децембру на састанку Политичког комитета ПССЕ да изнесе кратак извештај о коме ће полемисати. Када се извештај усвоји, он даље иде у пленум, где је потребна двотрећинска већина за усвајање.

"Две трећине посланика ПССЕ треба да подржи тај извештај и онда се статутарно мишљење шаље Комитету министара који одлучује о пријему неке земље у пуноправно чланство у ПССЕ, што овде не би био случај, јер такозвано 'Косово' није земља, него ентитет, што ми редовно истичемо", наводи Пантић-Пиља.

Захтев "Косова" за пријем у СЕ од момента када је предат 2022. био је "на леду" читаву годину, да би Комитет министара СЕ 24. априла ове године одлучио да га проследи у даљу процедуру у Парламентарну скупштину СЕ. Приликом одлучивања на Комитету, против покретања процедуре о одлучивању о захтеву Приштине, биле су Мађарска, Азербејџан, Грузија, Румунија, Кипар, Шпанија и Србија. Подршку Приштини пружиле су 33 државе, међу којима су из региона Црна Гора, Словенија, Северна Македонија, Хрватска и Албанија.