Србија и Балкан
Поверење није могуће вратити: Подршка ЕУ интеграцијама у Српској опала на 38 одсто
Очигледно је да грађани нису остали равнодушни на санкције званичницима Републике Српске и све јаче притиске Запада на РС, каже министар за европске интеграције Златан Клокић и додаје да верује да се пољуљано поверење може вратити
Министар за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске Златан Клокић изјавио је да је, упркос паду подршке грађана Српске за улазак БиХ у ЕУ, која се са 54 свела на 38 одсто, пољуљано поверење могуће вратити, али је потребно приближити људима шта је то добро што ЕУ може да донесе грађанима.
Клокић тврди да су бенефити од уласка у ЕУ бројни, али да је очигледно да грађани нису остали равнодушни на санкције званичницима Републике Српске и све јаче притиске Запада на Српску.
"Постоји у истраживањима и одређена доза забринутости грађана за опстанак Републике Српске због притисака, али моја је обавеза, али и жеља да кажем да су интеграције и процеси неминовни, али ништа неће бити на штету Српске и народа, већ искључиво на корист. Влада Републике Српске остаје опредељена европском путу. Радимо искључиво оно што је договорено у оквиру механизма координације, а то значи не на било чију штету, већ искључиво у заједничком интересу", рекао је Клокић за бањалучки "Глас Српске".
Он сматра да је много информација које се објављују, па се чини да до грађана не допиру прецизне поруке, те да део одговорности за недовољну промоцију ЕУ потенцијала носи и Дирекција за европске интеграције у БиХ.
"Што се нас тиче - појачаћемо прецизније информисање грађана и наставити да координишемо републичке органе на путу ка пуноправном чланству", истакао је Клокић.
Говорећи о одређеним бенефитима уласка у ЕУ, Клокић је оценио да чак и тренутна фаза са кандидатским статусом значи више новца, тачније - више прилика за коришћење претприступних фондова, посебно из инструмента претприступне помоћи ИПА три, који награђује резултате.
"Што смо ближе пуноправном чланству, ближе смо структурним и кохезионим фондовима. Шта то значи? Хрватска је, рецимо, у првих шест година откако је постала чланица из ових фондова имала на располагању 10,6 милијарди евра. Довољно је рећи да кохезионом политиком ЕУ до 2027. године планира отварање 1,3 милиона нових радних места. То је оно у чему и Република Српска види предност", навео је, између осталог, Клокић.
