Србија и Балкан
Југословен Баста на изборима: Може ли екс министар да уђе у скупштину као национална мањина?
Иако је остао без министарског места, као и без партије, јер је искључен из чланства Јединствене Србије, Раде Баста најавио је излазак на изборе 17. децембра
Раде Баста недавно је основао покрет "Европски пут" и најавио излазак на изборе, иако нико не зна ко су чланови његове странке, осим што се у јавности појавила информација да је потпредседник директор компаније "Биомелем" Зоран Илић.
Многе изборне листе су већ предате, а питање је да ли Баста може да прикупи 10.000 потписа како би се кандидовао.
У јавности је упамћен по хвалоспевима Европској унији и Сједињеним Америчким Државама, као и позивима да Србија уведе санкције Русији. Чинило се да свим силама жели да постане Американац, али то није тачно.
Недавно је обзнанио да је заправо Југословен, као и да сматра да вредности некадашње Југославије сада носи Европска унија.
Да ли Баста југоносталгијом заправо само тражи рупу у закону како би на изборима његова странка учествовала као партија националне мањине?
Могу ли Југословени да буду национална мањина?
У Србији су регистроване 23 националне мањине и оне имају своје националне савете који се баве заштитом њихових права.
Национална мањина је, према закону, свака група држављана Србије која је по бројности довољно репрезентативна, иако представља мањину на територији Србије, припада некој од група становништва које су у дуготрајној и чврстој вези са територијом Србије и поседује обележја као што су језик, култура, национална или етничка припадност, порекло или вероисповест, по којима се разликује од већине становништва, и чији се припадници одликују бригом да заједно одржавају свој заједнички идентитет, укључујући културу, традицију, језик или религију.
На последњем попису 27.143 особе су се изјасниле као Југословени, што је раст у односу на попис из 2011. године када их је било 23.303.
Више пута се појављивао захтев да Југословени у Србији буду проглашени за националну мањину, иако је очигледно да по закону то не могу да буду јер немају свој језик, културу ни националну припадност.
Народни покрет "Југословени" предао је 7. новембра захтев председнику државе, премијерки, Народној скупштини и Министарству за људска и мањинска права захтев да Југословени буду проглашени за националну мањину.
"Овом приликом најављујемо прелазак у наредну фазу активности Покрета о чему ћемо јавност благовремено обавештавати преко медија и друштвених мрежа", наводе у саопштењу.
На питање да ли ово значи да ће изаћи на изборе, председник београдског одбора покрета Ђорђе Шкорић каже да тренутно не желе да се баве дневном политиком.
За странке мањина постоје лакши услови за оснивање, односно потребно је само 1.000 потписа. Такође, за ове странке на изборима не важи цензус, већ природни праг који износи 0,4 одсто, односно око 16.000 гласова ако излазност буде око 60 одсто.
Овакви услови олакшали би Бастин пут у скупштину, али, тешко да ће Југословени икада бити проглашени за националну мањину.
Једини начин да Баста искористи рупу у "закону" о националним мањинама је да га нека мањинска партија стави на своју листу. Према важећем Закону о политичким партијама, на листама мањина могу да буду и они који нису припадници мањине, већ је довољно да се залажу за заштиту њихових права. Остаје питање да ли би нека мањина желела да јој представник буде Баста.
