Сукоб Милановића и Пленковића: Хрватска у две колоне

Председник Хрватске Зоран Милановић неће учествовати на централно обележавању такозваног Дана сећања на жртву Вуковара 1991. 18. новембра, чиме ће бити отклоњена свака могућност од формирања две колоне, једне у којој би био премијер Андреј Пленковић (плус чланство ХДЗ-а), и друге, коју би предводио Милановић.

Председник Хрватске је раније изјавио да ће тога дана бити у Шкабрњи, а да ће дан раније, 17. новембра, отићи у Вуковар, на откривање споменика Кати Шољић, мајци четворице погинулих хрватских бораца и "јунакињи Домовинског рата" и "симболу патње и храбрости хрватске мајке".

Вуковар 18. новембра можда неће имати две колоне, али већ годинама Хрватска корача у (најмање) две колоне - једној коју предводи Милановић и другу са Пленковићем на челу.

Банда која води Хрватску

Односи председника Хрватске Милановића, који је припадао Социјалдемократској странци, и хрватског премијера Пленковића, који стоји на челу владајуће Хрватске демократске заједнице, већ годинама се не могу означити као пример добре и коректне сарадње, поготову не највиших државних званичника. Њихов однос није могуће описати само као политички сукоб "два јарца на брвну" - реч је и о личној нетрпељивости, односу у "слободном паду".

Њихова препуцавања постала су позната у јавности као у најмању руку "непримерена", а и један и други се могу похвалити оштрим језиком. С тим што "Милановић све говори из главе." 

Чини се да Милановић и Пленковић не пропуштају прилику да уђу у клинч и да се повод за свађу код њих двојице не бира - свеједно је да ли се ради о унутрашњој, или спољној политци. 

На пример, пролетос, поводом захтева групе хрватских пензионисаних генерала за помиловање двојице бивших обавештајаца, Јосипа Перковића и Здравка Мустача, Пленковић је изјавио да је тај захтев оркестриран и да долази од шефа државе, на шта га је Милановић назвао "прљавим Пленковићем" и "удбашким наследником", а његове министре "бандом која води Хрватску".

Премијер мале државе, блудница на путу

Њих двојица се не слажу ни око много важнијих питања, око којих би требало да наступају јединствено или барем умереније, као што је то недавни захтев Шведске и Финске да приступе НАТО-у. Председник Милановић је тада критиковао понашање те две државе и њихових званичника, речима да су то потези "оних који не желе да виде како се понашају државе које брину о својим интересима и за то користе све расположиве инструменте". Додао је да су захтеви Турске можда претерани, "али да је то право Турске".

Турска ће ипак, наставио је Милановић, "скупо продати свој свој статус у НАТО-у, док се Хрватска понаша сасвим супротно од тога". Хрватског премијера је тада оптужио за "хиперсервилност", имајући у виду и његов однос према Русији и својевремено путовање Пленковића у Кијев, када је Украјини прелагао да примени хрватска искуства "о мирној реинтеграцији". Милановић је том приликом изговорио и ово: "Пленковић је премијер мале државе, допушта да је развлаче као блудницу по путу." 

И скорашња посета председнице Конгреса Ненси Пелоси Загребу поново је покренула стари-нови сукоб на релацији председник-премијер Хрватске. Милановић је тада одбио да прими Пелосијеву, уз коментар да ће она "за 14 дана бити прошлост." Многи у Хрватској, а посебно Пленковић, су га због тога осудили.

Премијер је оптужио председника да "спрема одступницу према Русима" и назвао га "Кремљенком".

Причање вицева из главе

Што се тиче Пленковића, за њега се у Хрватској тврди да се руководи само личном амбицијом и да размишља само о једној ствари: о свом следећем намештењу, негде у Бриселу. За то време, Пленковић се "сам себи диви на свакој конференцији за штампу и говори о успесима које само он види."    

Пленковић се хвали да говори шест језика, али злобници кажу да на свих шест језика нема ништа паметно да каже. Ипак, Пленковић је прорачунат и он је "себи подредио целокупну инфраструктуру државе." То му даје извесну предност у односу на Милановића.

За Милановића се верује да је једна од његових опсесивних идеја да уништи ХДЗ. Његова предност у односу на Пленковића је то што сам припрема своје говоре. Пленковић није елоквентан и на конференцијама за штампу понекад изгуби контролу. Милановић, напротив, "све говори из главе". Али то причање вицева "из главе" га чини сличнијим неком "стенд-ап" комичару него председнику државе.