Србија и Балкан
Зашто млади радије уписују приватне факултете, а не државне? "Пада се само са столице"
На Београдском Универзитету је ове године остало 2.896 празних места, од којих су 1.365 буџетска, а 1.531 на самофинансирању. Пре само две године, празно је остало "тек" 1.980 места
Слабо знање које стекну у средњим школама које би им представљало проблем на "државним" студијама и жеља да диплому стекну што брже и лакше терају свршене средњошколце на приватне факултете, пишу "Вечерње новости".
Иако су школарине некада и по неколико хиљада евра, али то се исплати јер "нема бубања" ни трошења времена, наводи тај лист.
У томе декани државних факултета виде главни разлог што многи њихови индекси остају неподељени. Приметно је да последњих година опада број студената на државним факултетима, а само на Београдском универзитету ове године је остало празно преко 900 места више него прошле године.
На БУ је ове године остало 2.896 празних места, од којих су 1.365 буџетска, а 1.531 на самофинансирању. Пре само две године, празно је остало "тек" 1.980 места на том универзитету.
Декани високошколских установа истичу да државни факултети још држе високе критеријуме, професори траже велику посвећеност, па је за завршетак студија потребно много времена и знања, а младе генерације нису спремне на толику "жртву", наводе "Новости".
Међутим, на приватним факултетима се дипломе стичу "брзо и лако", а на стручност "нико не обраћа пажњу".
"Одувек је важило правило да се на приватним факултетима пада само са столице", каже нам једна студенткиња државног факултета. "Имам пуно пријатеља и на једним и на другим факултетима и због тога са сигурношћу могу да кажем да ниво учења не може ни да се пореди."
Професор др Бранислав Боричић, проректор Универзитета у Београду, каже да се академци на приватним универзитетима одвајају "као уље и вода" и наводи примере који то показују.
"Одређени број студената након завршених студија долази на мастер студије на државне да 'опере' диплому, а свега два одсто њих положи пријемни на државном економском факултету", каже професор Боричић, који је био и декан те високошколске установе.
"За академце који су завршили наш факултет пријемни не представља никакав проблем, лакше га је положе и они који су завршили државни Филолошки или Правни него приватни економски факултет", додаје он.
И пример са Правног факултета показује колика је заправо разлика у државним и приватним студијама. Наиме, студент који се "заглавио" на другој години државног Правног факултета пребацио се на приватни, где је за годину дана исполагао све испите и добио диплому.
Професор др Зоран Живковић са Техничког факултета у Бору, који припада Универзитету у Београду, а има за трећину мање студената него неколико година, каже да се деца одлучују за приватне факултете јер ће тамо "лакше проћи".
"Систем бодовања и школовања је такав да они на државни факултет дођу без икаквог знања. Зато је ово почетак краја образовања јер ненаучени почињу да уче друге", каже он.
