Србија и Балкан
Српско гробље у Приштини и западно лицемерје: Лекције о помирењу са оскрнављених гробова
Дођу амбасадори на наше гробље, непозвани, ненајављени, уклоне споменик подигнут над костима наших предака, поставе свој, а не виде наше порушене споменике само тридесетак метара даље, причају Срби који су некад живели у Приштини
Да су амбасадори Француске и Немачке, Оливије Геро и Јерн Роде, пре неки дан, кад су се мирили на српском православном гробљу у Приштини, кренули само неколико десетина метара даље, лево или десно, стазама између алеја, могли су да се суоче да десетинама порушених, девастираних, разорених гробова, споменика Србима из Приштине и околине.
Нису чак морали ни да се померају, замарају, и са оног места одакле су послали француско-немачку поруку - "Научили смо да је помирење увек могуће" - виде се порушени српски гробови и споменици, посебно ових позних јесењих дана када је лишће са дрвећа опало, кад је трава пожутела, па више ништа не заклања поглед.
И кратка јутрошња анкета са Србима који су некад живели у Приштини, који су сада расути широм Косова и Метохије, централне Србије, са Србима у Северној Митровици, показала је да се људи не сећају да су садашњи амбасадори Француске и Немачке у Приштини, њихови претходници, колеге из земаља НАТО-а или ЕУ макар и једном, озбиљније, људски, свих ових година осудили рушење споменика на српским гробљима по Косову и Метохији.
"Можда је некад било неко благо саопштење, да се Албанци не увреде. За овe годинe колико су на Косову, нису ухватили нити осудили ни једног од оних који су убијали Србе, масакрирали, подметали експлозив под аутобусе, а камоли да нађу неког ко је рушио споменике по гробљима", каже јутрос један од наших саговорника из Грачанице.
Оно што Срби из Приштине добро памте, што се не заборавља до краја живота је да из године у годину на српском православном гробљу у Приштини сваки пут кад дођу на Задушнице затекну нове порушене споменике и гробове. Исправе, поправе што се поправити може, следећи пут све из почетка.
"Дођу амбасадори на наше гробље, непозвани, ненајављени, уклоне споменик подигнут над костима наших предака, поставе свој споменик, а за то време праве се да не виде наше порушене споменике само тридесетак метара даље. И држе нама Србима лекцију о помирењу.", каже јутрос за РТ Балкан један од Срба из Приштине, сада становник Северне Митровице.
Ако већ дођу на наше гробље да нас уче, зар није пре тога требало да осуде рушење наших споменика на том истом гробљу, да похватају починиоце, да пошаљу поруку да је такво понашање неприхватљиво, нецивилизацијски чин, каже наш саговорник.
"Зар није требало да нашу цркву и нас, чији су преци на том гробљу, питају за дозволу да помере споменик и ставе свој? Како може помирење да се гради на тако страшној неправди, нељудскости? Ко је гори, они који руше споменике, разарају гробове или онај ко се прави да то не види, не примећује?", пита јутрос један од наших саговорника.
Немцима и Французима ово, иначе, није први пут да се мире на девастираном и оскрнављеном српском гробљу у Приштини, да са српског гробља Србима држе лекције о помирењу. Пре шест година, испред спомен-обележја, а споменик српским војницима тада је још стајао на свом месту, тадашњи амбасадори Кристијан Хелд и Дидије Шабер емотивно су говорили о помирењу Француза и Немаца, о жртвама и томе како се њихове државе више никада неће сукобљавати.
"Ово је пример који две недавно одвојене државе, Србија и Косово, морају преузети и уложити напоре да постигну пуно помирење као две суседне државе, потпуно суверене, спремне за заједнички рад у изградњи заједничке будућности", рекао је тада Шабер.
О порушеним српским споменицима, пар десетина метара даље, о два велика кратера од НАТО бомби, које су тада уништиле десетине споменика, амбасадори нису рекли ни реч.
Професорка Митра Рељић, која деценијама већ обилази порушена српска гробља по Косову и Метохији, која је пописала хиљаде и хиљаде порушених споменика, и даље у својој архиви чува комад папира, који је пре 18 година нашла на једном споменику на приштинском гробљу. "Поштовани пролазници, они су Албанци са југа, молимо вас, не скрнавите", писало је на белом, великом, покислом листу хартије.
Није се, наравно, ни тада а ни до сада нико од западних представника, амбасадора у Приштини, досетио да сличну поруку стави на капију гробља, да замоли да се барем кости и споменици поштеде у време кад за живе Србе нема милости.
Сада је споменик српским војницима из балканских и Првог светског рата на српском гробљу у Приштини, скрајнут, померен у страну, стављен нови, знак захвалности француским војницима страдалим на Косову.
Једино што се није променило за све ове године, што је остало исто, је страшно западно лицемерје. И, није истина ако бисмо рекли да је ово што се сад дешава без преседана. Није. Памтимо ми још много тога.
