Србија и Балкан
Без нормализације односа, нема пара из Брисела ни за "Косово", ни за Србију
И нови план ЕУ је за Приштину и Београд "штап и шаргарепа" - ако две стране не испуне оно што се од њих очекује, неће добити ништа
Нормализација односа Србије и "Косова" биће главно мерило када се буде одлучивало колико новца ће Београд и Приштина добити из новог развојног пакета ЕУ за Западни Балкан, вредног шест милијарди евра, сматрају саговорници Косово онлајн.
План Европске уније, наиме, предвиђа да се Западном Балкану дају две милијарде бесповратно, а четири милијарде у виду повољних кредита или капиталних улагања у периоду од 2024. до 2027. године.
Научна сарадница у Истраживачком центру "Хенри Џексон", Хелена Иванов каже, међутим, за "Косово онлајн" да пакет од шест милијарди евра помоћи ЕУ за Западни Балкан, када је реч о Београду и Приштини треба посматрати из угла новог "штапа и шаргарепе" Брисела.
"Ако се деси корак напред у процесу нормализације, новац ће стићи на адекватне рачуне, а уколико једна или обе стране буду незахвални преговарачи и буду уназадили процес нормализације, верујем да ће се онда и приступ тим фондовима смањити или укинути", наводи Иванов.
ЕУ константно понавља високим званичницима Београда и Приштине, али и јавности у Србији и на "Косову", да су само приступање Унији и приступ фондовима условљени тиме да обе стране наставе да сарађују, да буду конструктивни преговарачи и играју конструктивну улогу у процесу нормализације.
"Сигурна сам да ни овај последњи пакет није изузетак у том смислу, да је јасно речено који су услови да би се уживало у његовим бенефитима", каже она.
Важно је да све земље Западног Балкана испуне критеријуме за европске интеграције и чини се да је ту најпроблематичнији случај између Србије и "Косова", сматра професор међународног права из Приштине Африм Хоти.
Он додаје да ће опредељеност две стране за мир и стабилност, као и за владавину права, као и реформе јавне администрације бити главна мерила која морају да испуне како би имале корист од пакета од шест милијарди евра помоћи и подршке региону најављене из ЕУ.
За Србију и "Косово", сматра, од кључне је важности за добијање ових средстава - брзина постизања споразума и напретка у нормализацији.
"Нико не може да замисли стабилност у овом делу Европе без пуне нормализације односа Србије и Косова, па било која врста помоћи, подршке ЕУ неће бити реалистична без пуне нормализације односа. Мислим да ће наредних недеља и месеци бити притисака на обе стране", наводи Хоти.
Додаје да ће у случају да било која од страна не испуни обавезе, новац и помоћ бити суспендовани.
"То се сада и дешава Косову које је суочава са санкцијама ЕУ. Али чини се да би исто могло примењено и на Србију, не само због изостанка нормализације већ и због одсуства одговорности и лојалности када је реч о спољној политици коју Србија спроводи тренутно. И такође због последњих догађаја од краја септембра у Бањској", закључује Хоти.
