Србија и Балкан
Аустријски министар поручује: Упалите све аларме, ЕУ губи Србе, већина неће у Унију
Александар Шаленберг каже да Украјину при разговорима о почетку преговора о придруживању следећег месеца не би требало фаворизовати у односу на Западни Балкан, односно Босну и Херцеговину
Европска унија губи Србију, поручио је лидерима тог блока аустријски министар спољних послова Александар Шаленберг, истичући да Украјину при разговорима о почетку преговора о придруживању следећег месеца не би требало фаворизовати у односу на Западни Балкан, односно Босну и Херцеговину.
Србија, је како је он оценио, "нација наклоњена Русији која се није придружила режиму санкција Запада у одговор на инвазију Москве на Украјину". Београд је, како је подсетио, преговоре о приступању званично почео 2014. године, али је "напредак застао".
"Ништа се не помера за народ Србије. Први пут имамо истраживања у Србији где релативна већина више није за Европску унију. То би требало да укључи све наше аларме за узбуну. Губимо их", рекао је он.
Од суштинске је важности, како је Шаленберг истакао за "Фајненшел тајмс", да се Украјина и БиХ "усидре у орбити ЕУ како би се супротставиле руском утицају".
Јачање стабилности у оба региона — источној и југоисточној Европи, подједнако је важно.
"Наш геостратешки сеизмограф ради у оба смера", додао је он.
Лидери ЕУ ће на самиту средином децембра одлучити да ли да формално одобре почетак преговора о чланству са Украјином и Молдавијом, и да размотре напредак ка проширењу блока на чак 35 чланова.
То је, међутим, корак који може да блокира било која престоница, а Будимпешта је већ најавила вето.
Да је Украјина "светлосним годинама" удаљена од уласка у Европску унију, истакао је недавно мађарски премијер Виктор Орбан који је на конгресу своје партије Фидес, поручио да ће се он и његова влада успротивити разговорима у ЕУ о томе да ли Кијев треба званично да отпочне преговоре о приступању.
"Напредак Босне и Херцеговине кочиле су, између осталог, сецесионистичке претње Милорада Додика, проруског лидера Републике Српске, аутономног ентитета са већинским српским становништвом који заузима отприлике половину територије Босне", покушао је да "објасни" ФТ.
Шаленберг је рекао да би била "геостратешка катастрофа" да Европска Комисија Западни Балкан посматра кроз "лупу", а Украјину кроз "ружичасте наочаре".
"Не можете имати одређене групе у брзој траци, друге у зауставној", истакао је Аустријанац.
Осим Мађарску, и друге земље, међутим, брине идеја о проширењу блока.
На питање да ли Аустрија разматра да стави вето на почетак приступних преговора са Украјином ако и Босни не буде дато зелено светло за разговоре, Шаленберг је рекао да разговори "већ иду у добром правцу".
"Али хајде да не правимо проблем у региону који чека 20 година и да им дајмо још једну препреку да прескоче. Као што је рекао албански премијер Еди Рама, ако га добро цитирам - 'морамо ли да започнемо рат на Балкану да бисмо привукли вашу пажњу'? Биће то веома бурна дебата и желимо да сигнали буду једнаки у оба смера из геостратешких разлога", истакао је.
Шаленберг је, иначе, снажан заговорник постепеног проширења, при чему су земље кандидати интегрисане у секторске програме и политике пре пуноправног чланства.
ЕУ је, како он мисли, неопходан другачији приступ у односу на претходне таласе проширења 2004, 2007. и 2013. у којима је питање прикључења било бинарно – или си унутра или ван.
"Ако се задржи стари приступ, Украјина вероватно никада неће бити део Уније", рекао је Шаленберг.
Приступ по фазама би, верује он, помогао да се земље кандидати вежу за ЕУ пре него што им дају предности пуног приступања, као што је, на пример, приступ субвенцијама за пољопривреду.
"Можемо ли замислити проширење без пољопривредне политике? Да, можемо", рекао је он и додао да би за нове чланове прелазни рокови могли бити дуги.
Шаленберг је рекао да ЕУ не би требало да дозволи Русији и Кини да изграде свој утицај у региону, укључујући и кроз инфраструктурне пројекте које треба да финансира Брисел.
"Морамо да пошаљемо сигнал трећим лицима: ове земље су наше, оне су део наше породице", закључио је.
