Србија и Балкан
РТ Балкан анализа: Шта се крије иза спекулација да је Зоран Ђорђевић непожељан у Словенији
Словеначко Министарство спољних послова се завило у мук уз штуро саопштење да не коментарише поступке издавања агремана шефовима дипломатских мисија у Републици Словенији
Словенија је одбијање доделе агремана кандидату за амбасадора Србије у Словенији Зорану Ђорђевићу темпирала у најгорем могућем тренутку – усред српске политичке кампање за предстојеће парламентарне изборе.
Не очекује се да ће службена Љубљана одобрити кандидата Србије Зорана Ђорђевића за амбасадора у Словенији, то је вест коју је прво објавило провладино "Дело". Председник Србије Александар Вучић није желео да коментарише извештај љубљанског листа пре него што стигне званично образложење формалних разлога за такву одлуку Словеније.
Словеначка дипломатија коју води министарка спољних послова Тања Фајон агреман кандидату за амбасадора обично потврди у року од шест до осам недеља од тренутка када нека држава поднесе захтев, изузев када има резерви око издавања сагласности.
Србија је, према сазнањима "Дела", још 8. августа званичним каналима поднела молбу, али је службена Љубљана одбила да да сагласност за именовање Ђорђевића за новог амбасадора Србије. О сагласности су одлучивале надлежне институције, од словеначког Министарства спољних послова, полиције, правосудних органа до обавештајно-безбедносне службе (СОВА).
Према сазнањима "Дела", у том ланцу одлучивања једна од њих изразила је формалну резерву, чиме је поништена шанса да Ђорђевић, који тренутно обавља функцију в. д. директора "Поште Србије", а који је као члан владајуће Српске напредне странке у прошлости, између осталих, обављао и функције министра одбране и министра рада - постане амбасадор у Словенији.
Словеначко Министарство спољних послова се поводом овог питања завило у мук уз штуро саопштење да не коментарише поступке издавања агремана шефовима дипломатских мисија у Републици Словенији. Љубљански медији преносе да је у Србији одбијеница Ђорђевићу протумачена као удар на Александра Вучића и помоћ опозицији, а самим тим индиректно и као мешање у унутрашње ствари земље.
Вучић је тим поводом изјавио да су му безбедносне службе рекле да српски бизнисмен Драган Шолак (који је власник портала Н1 и оператера Телемакс преко презадужене Јунајтед групе) наводно утицао на доносиоце политичких одлука у Словенији; на маргинама посете војном аеродрому у Батајници, Вучић је додао да му се чини немогућим да би један тајкун могао да има такав политички утицај.
У међувремену, словеначки портал "Права" подсећа да Шолак преко словеначке групе "Телемакс" и портала Н1 на словеначком језику има велики утицај не само на медије и јавно мњење, него и политичке одлучиоце у Љубљани. Исти портал истиче да су подаци о пословању Шолакове "Јунајтед групе" више него шокантни, јер је "укупан дуг ове компаније већи од четири милијарде евра, тачније 4.352.482.000,00 евра". Јасно је да су ова и сличне компаније веома зависне од воље власти у државама у којима послују, посебно када су у питању кабловски оператери.
Нема сумње да овај дипломатски заплет негативно утиче на односе две земље, констатују поједини словеначки медији уз упозорење на принцип реципроцитета који важи и у међународним односима. Словеначке дипломате су на то очито заборавиле када су усвојиле "непријатељски потез према Србији" с обзиром да такви потези по правилу наилазе на сличан одговор супротне стране.
То у пракси значи да би словеначка влада могла да се суочи са сличним проблемима када следећи пут покуша да промени амбасадора у Србији. Зато би могла да остане без амбасадора у Србији која је за Словенију важна и као тржиште на коме су присутне бројне словеначке компаније, што кроз директне инвестиције, што кроз извоз робе, упозоравају поједини словеначки медији и предузетници.
Као пример наводе најбогатијег словеначког тајкуна Игора Лаха који је увећао своје приходе не само захваљујући власништву над фабриком стакла "Храстник", него и кроз прошлогодишњу куповину Фабрике стакла у Параћину, где је после штрајка својих незадовољних радника у Словенији добио висококвалификоване српске раднике за упола нижу цену. Уједно може дугорочно да рачуна и на знатно ниже цене енергената које Србија добија од Русије, а којих се Словенија кратковидо одрекла.
Са друге стране, Словенија рачуна да је важна за Србију не само због инвестиција у српску привреду него и због подршке уласку у Европску унију. Да се ту можда ради о "рачуници без крчмара" указује чињеница да је званични Београд, упркос подршци која му је насушна од стране чланица ЕУ, спреман да брани своје националне интересе и тако што је хрватског дипломату који је наводно покушао да врбује српске држављане за обављање обавештајне делатности, прогласио за непожељну особу.
Све то личи на најаву нових, лоших вести и за словеначку привреду и презадужен национални буџет Словеније. Без амбасадора Србије у Словенији, неизвесна је и даља судбина неких пројеката који су од виталног интереса за владу у Љубљани. Јер, баш у тренутку када је избила "афера Ђорђевић", процурила је вест да Мађарска, Словенија и Србија намеравају да формирају платформу за размену електричне енергије, што је најавила министарка рударства и енергетике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић после састанка са мађарским колегом Петером Сијартом.
У словеначким дипломатским круговима сада упозоравају да би и тај пројекат због потеза Голобове владе могао да заврши "на леду". Наиме, уколико ће Србија у Словенији имати нижи ниво дипломатских представника тако што би све послове обављао отправник послова српске амбасаде у Љубљани, не би било неочекивано да такви пројекти остану "у фиоци", што би Словенију заболело много више од евентуалних дипломатских нота.
