Србија и Балкан
Дипломатскo протеривање Београд-Загреб: Персона нон грата у Србији је раритет
Проглашавање некога за непожељну особу је изузетак у дипломатској пракси уопште, а у српској дипломатији потез који се изузетно ретко примењује што само показује да је у случају хрватског дипломате дошло до озбиљног кршења Бечке конвенције
Протеривање дипломата је потез за који се Србија врло ретко опредељивала, а то што је прибегла таквој одлуци у случају првог секретара хрватске амбасаде у Београду Хрвоја Шнајдера само показује да се радило о драстичном кршењу Бечке конвенције и међународног права, слажу се саговорници РТ Балкана.
Србија врло ретко проглашава неког персоном нон грата, треба да се деси озбиљна повреда Бечке конвенције и озбиљан покушај врбовања, пошто изгледа да је то у питању, чиста шпијунажа, да би било реакције, каже за наш портал некадашњи дипломата Зоран Миливојевић.
"Значи да су Хрвати баш далеко отишли у томе и да је тај покушај био баш флагрантан. Јер увек је у питању безбедност, нису у питању никад добре намере друге државе, очигледно да је тај покушај врбовања био директан", наглашава Миливојевић.
Бивши министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић каже да је овакав потез изузетак у дипломатској пракси уопште, а што се тиче српске дипломатије, још је ређи.
"Ако је и било ичега сличног, није долазило до јавности. Ако је било упозорења или договореног повлачења неких дипломата због непрофесионалног и неодговорног понашања у земљи пријема, то није долазило до очију јавности", наглашава Јовановић.
Он напомиње да је саопштење српског Министарства спољних послова у вези са овим потезом Србије пажљиво срочено, а у завршници говори се о спремности Србије да ради на заједничкој будућности на путу ка ЕУ.
"Али то не може да покрије чињеницу да се ради о озбиљном инциденту. Није ми познато шта конкретно стоји иза свега, претпостављам да се ради о озбиљном кршењу међународног права и одредаба Бечке конвенције. Желео бих да верујем да је ово пролазна појава, инцидент, да ће Хрватска извући из овог потеза Србије одговарајуће закључке", напомиње Јовановић.
Медији су пренели да је у случају хрватског дипломате у питању документована шпијунажа и врбовање за рад за хрватску службу. Неколико сати касније, огласило се хрватско Министарство спољних и европских послова које је одбацило све наводе, а данас прогласило саветника Амбасаде Србије у Загребу Петра Новаковића непожељном особом.
"Увек свако одбаци све наводе, то се увек одбије, никад се не признаје, па је такав одговор очекиван. Уобичајено је и да се направи узвратни потез. Кад имате протеривање с једне стране, оно по правилу прети протеривањем с друге стране. Али, ако се каже да имате доказе, то значи да је неко ухваћен на делу", каже Миливојевић.
Он напомиње да сада улазимо у проблем у међусобним односима две државе, а сам догађај показује да они у овом тренутку уопште нису добри.
"Очигледно да Хрвати својим деловањем не показују пријатељске и добросуседске намере. Улазимо у кризу односа, то је евидентно", наглашава Миливојевић.
И новија историја показује да се Хрватска често мешала у унутрашње послове Србије и да је ту било свакојаких радњи које нису допуштене као што је прислушкивање разговора представника званичних институција, напомиње Живадин Јовановић.
"Хрватска ужива благонаклоност неких западних земаља, знам да су неке велике западне земље уложиле пуно у опремање технике за прислушкивање из Загреба, али ово је само један моменат који подсећа на ту предисторију која није била сјајна. Треба да обе земље учине напоре да се ово превазиђе и врло брижљиво, корак по корак на дужи рок да раде на нормализацији односа", наглашава некадашњи шеф дипломатије.
Он истиче да је крајње време да Загреб прихвати конструктивнији однос према Београду, а Београд, са своје стране не треба да има превелика очекивања ма колико био усмерен ка ЕУ и чланству и ма колико рачунао да му је потребна подршка бивших југословенских република које су већ чланице ЕУ.
"Мора се и Загребу и свима другима јасно ставити до знања да Србија због чланства и усмерености ка ЕУ не може прелазити црвене линије заштите свог достојанства, суверености и независности", закључује Јовановић.
