Србија и Балкан
Због отете имовине Женева надгледа Загреб: Присвојили више од 250 српских и БиХ фирми
Удружење оштећених правних лица из Србије и Босне послало је апел институцијама у својим земљама, Хрватској, Савету Европе, Европском суду за људска права и Комисији УН за заштиту људских права са захтевом да доследно примене Протокол Европске конвенције за заштиту људских права, која гарантује право на имовину
Три деценије од како је Хрватска "конфисковала" целокупну покретну и непокретну имовину предузећа и институција из Србије и БиХ на својој територији, Удружење оштећених правних лица из Србије и Босне послало је апел институцијама у својим земљама, Хрватској, Савету Европе, Европском суду за људска права и Комисији УН за заштиту људских права.
Они захтевају доследну примену Протокола Европске конвенције за заштиту људских права, која гарантује право на имовину. Овај апел претходи јануарском заседању Комитета за права човека у Женеви. Комитет је недавно усвојио представку Удружења и у току је мониторинг о томе колико се у Хрватској поштују људска права, укључујући и својинска.
"Хрватска покушава да докаже како имовина српских и босанских предузећа никада није из друштвене конвертована у приватну, те тако припада њима. То, међутим, није тачно, јер је већина објеката изграђена средствима предузећа или купљена од приватних власника", наводи адвокат Зоран Ристић из Удружења за "Вечерње новости".
"Конфискацијом" земљишта и пословних објеката у некадашњем власништву више од 250 фирми, синдикалних организација, феријалних летовалишта, дечијих одмаралишта и појединих општина, посредно или непосредно, оштећено је више од милион грађана БиХ и Србије. Претрпљена штета у време одузимања процењена је на више од две милијарде евра, а изгубљена добит је већа и свакодневно расте.
"Поједина оштећена правна лица, након ступања на снагу Споразума о питањима сукцесије из 2004, покренула су судске спорове у Хрватској о реституцији или обештећењу за одузету имовину. То право је изричито утврђено Анексом Г Споразума о сукцесији. Међутим, хрватски судови, уз енормне судске и адвокатске трошкове, нису уважавали тужбене захтеве, позивајући се на уредбу из 1992. године и посебни Закон из 1994. По ставу хрватских судова, одузимање имовине је било легално. Тиме игноришу Устав, према коме је ратификовани споразум изнад сваког националног закона," наводи се у писму Удружења међународним институцијама.
Ни Европски суд за људска права у Стразбуру није прихватио да примени усвојен међународни Споразум, уз образложење да спор треба решити закључењем билатералног споразума између Хрватске и БиХ, односно Србије. У Удружењу подсећају да је Србија пре деценију доставила Предлог билатералног споразума, који Хрватска игнорише.
Према Ристићевим речима, пре осам месеци достављен је још један предлог, по угледу на онај који је Загреб потписао са Љубљаном. Одговора, међутим, нема. Уз то, Анекс Г не предвиђа закључење билатералних споразума као основ за сопствено спровођење.
Загреб није прихватио ни предлоге за примену Закона о закључењу и извршењу међународних обавеза, према коме је за извршење тих обавеза одговоран надлежни управни орган Владе. Покренути управни спорови у Хрватској су игнорисани "ћутањем администрације" или условом да се закључи билатерални споразум.
Незванични аргумент који се у Хрватској може чути јесте да одузимањем имовине Загреб задовољава своје право "на накнаду ратне штете". Ово, кажу у Удружењу, "не пије воду", јер је Међународни суд правде одбио захтев Хрватске још 2015. и утврдио да није било геноцида, па нема ни права на ратну одштету. А када би и постојало такво право, за ратну штету не могу бити одговорна приватна правна лица.
У међувремену, очекује се општа седница Великог већа Суда у Стразбуру, од ког је захтевано уједначавање судске праксе кад је у питању имовина фирми из различитих република у другим деловима некадашње Југославије. Ако ни ово не да резултата, српска страна тражиће арбитражу у Хагу у вези са спровођењем Споразума о сукцесији.
