Маспок: "Хрватско пролеће" које је најавило зиму, рат и разбијање Југославије

Масовни покрет, скраћено Маспок, представљао је покрет у Социјалистичкој Републици Хрватској, кога су присталице касније прозвале "Хрватским пролећем". Била је то краткотрајна али жестока манифестација екстремног хрватског национализма, који ће, почетком 90-тих, проузроковати рат и распад Југославије.

Маспок је 1971. захтевао забрану употребе српског језика у Хрватској и декларисање Хрватске као националне државе Хрвата. За припаднике овог покрета, савремена Хрватска је била наставак митске средњовековне хрватске државе, чије постојање објективни историчари нису могли да докажу.

Првог децембра 1971. у Карађорђеву, на седници Председништва Савеза комуниста Југославије, изненада је смењен део руководства Савеза комуниста Хрватске - присталица Маспока.

Култура

Дан када је почео распад СФРЈ

Овај покрет је уживао подршку великог дела хрватских комуниста, тадашњег политичког врха Хрватске, антикомуниста, као и усташке емиграције на Западу.

Успон и пад масовног покрета

Маспок је инсистирао на специфичној природи и "средњоевропској" култури Хрвата, које их чине различитим од осталих југословенских етничких група.

Заправо, Маспок је по сваку цену желео разбијање федералне Југославије, али је покрет у почетку у први план стављао економска питања. Хрватски новац се, наводно, сливао у Београд, у "српски џеп".

Активисти Маспока су инсистирали на "угњетавању Хрвата у Југославији", на питању "(економски) неравноправног положаја Хрвата у односу на Србе" и на, такође непостојећем, "великосрпском национализму и централизму".

Маспок је захтевао признавање хрватског језика као јединог званичног у Хрватској и његову ексклузивну употребу у школама, медијима и државном апарату, што је фактички значило изгон српског језика из Хрватске.

Покрет је захтевао и посебну националну хрватску банку, хрватску армију и посебно представништво у Уједињеним нацијама, одвојено од југословенског.

Матица хрватска и "Хрватски тједник" су штампали чак и "нацрт устава нове хрватске државе". У новембру 1971, Матица хрватска је објавила списак свих "хрватских захтева": да се Хрватска дефинише као национална држава искључиво хрватског народа, да се оснује хрватска национална банка и уведе хрватски новац, и да хрватски регрути служе војску само у Хрватској.

У време кулминације националистичког покрета, Матица хрватска је прекинула рад на заједничком речнику српскохрватског језика и одбацила Новосадски договор. Новосадски правопис је замењен хрватским правописом.

Наш избор

Последњи говор Слободана Милошевића: Kако је бивши председник предвидео судбину Србије?

Најгласнији у подршци хрватским националистима били су загребачки студенти.

Увод у разбијање Југославије

Према истраживачима овог покрета Мирку Арсићу и Драгану Марковићу, Маспок је представљао "усташку побуну" под покровитељством Савке Дабчевић Кучар, која је тада била најмоћнија политичка личност у Хрватској. Кучарова и комунистички функционер Мико Трипало били су у вези са усташким вођством и према њиховим директивама су радили на разбијању државе.

На националистичке активности Дабчевић Кучар и Трипала још тада је указивао комуниста Милош Жанко, који је у јануару 1970, на Десетом пленуму хрватских комуниста, оптужио Кучарову и Трипала да раде на дестабилизацији Југославије.

Међутим, Жанко је, уз помоћ партијског идеолога Владимира Бакарића и уз пристанак самог Тита, искључен из Савеза комуниста Хрватске.

Тито је у децембру исте године угушио и Маспок, али је убрзо потом учинио низ уступака хрватском национализму. Дозволио је промену назива језика у Хрватској, а 1974. је конфедерализовао Југославију, што је значило смртну пресуду земљи.

Водећи хрватски комунисти су смењени, а многи активисти и вође Маспока су ухапшени, међу њима и бивши генерал ЈНА и приучени историчар Фрањо Туђман.

Атмосфера Маспока вратиће се са економском кризом касних 80-их. Све политичке циљеве Маспока, 20 година касније, остварио је Фрањо Туђман и његова Хрватска демократска заједница (ХДЗ), што ће проузроковати рат у коме ће се распасти Југославија.

Године 1991. западне земље су почеле са признавањем отцепљених република, у чему је предњачила Немачка.

Иза сецесије Хрватске, како се показало, стајао је Запад и његове обавештајне службе, као и један део тадашњих комунистичких елита, који се, дословно преко ноћи, одрекао старе идеологије. Показало се и да се иза подршке фанатичном хрватству крио далеко приземнији и баналнији мотив: прерасподела, у ствари пљачка, до тада заједничке, друштвене имовине.