Охридски споразум и Поглавље 35 преговора са ЕУ: Избор између европског пута и Устава Србије

Постоји могућност да Охридски споразум постане део преговарачког поглавља 35, а тиме и услов за пријем Србије у Европску унију, изјавио је председник Србије Александар Вучић.

Вучић је у интервјуу за недељник "Нин" објаснио да је јасно рекао европским званичницима шта не може да прихвати и да не долази у обзир пријем тзв. Косова у Уједињене нације. Председник Србије je истакао и да се две земље снажно залажу да Охридски споразум постане део преговарачког процеса, не желећи да каже које су то државе.

ЕУ поново уцењује Србију, задали и рок: Европски савет тражи да Охридски анекс уђе у Поглавље 35

"Нисам сигуран да ли и други то желе, па ћемо да видимо", казао је Вучић.

Осим што се у члану 4 Охридског споразума наводи да се Србија неће противити чланству тзв. Косова у било којој међународној организацији, па ни у УН, већина одредаба овог документа за део стручне јавности је врло спорна јер подразумева оно што су европски званичници већ директно тражили од Србије: дефакто признање Косова. С тим у вези, намеће се питање ако би Охридски споразум постао услов за пријем Србије у ЕУ, да ли то онда значи да би европске интеграције биле противуставне?

Саговорници РТ Балкана слажу се да ствари стоје управо тако, односно да би прихватање преговарачког процеса у који би био укључен Охридски споразум било супротно највишем правном акту земље. 

Како је раније објаснио за наш портал адвокат Бранко Павловић фактичко признање тзв. Косова уткано је у готово сваку одредбу Охридског споразума, а након тог фактичког признања на којем инсистира ЕУ, више нам нико ништа не би ни тражио у погледу тзв. Косова јер њему више ништа не би ни било потребно од Србије, истакао је Павловић.

"Морамо ставити до знања да је то апсолутно неприхватљиво. И када наши представници кажу да ће се држати Устава Србије, да неће признати независност 'Косова', то значи да они сматрају да неке функције, као држава, Србија мора да врши и на Косову и Метохији. То значи војска је само Војска Србије, што је у складу са Резолуцијом 1244, Народна банка Србије је и на КиМ као једина централна банка, међународни односи су само на нивоу Србије и на КиМ", рекао је Павловић.

Стевица Деђански из Центра за међународну сарадњу напомиње за РТ Балкан да уколико би у Поглавље 35 био укључен Охридски споразум, Европа би тиме ставила ознаку за крај европских интеграција Србије јер ми то не можемо да прихватимо у том облику који они хоће.

Вучић: Постоји могућност да Охридски споразум постане услов за пријем Србије у ЕУ

"Ако то буде услов, заиста Србија више нема шта ту да ради, немогуће је, више од 80 одсто народа Србије то не жели. Због тога сам и оптимиста да ЕУ то неће уврстити јер мислим да и они знају да би се тако завршило, а не верујем да им је циљ да будемо противник Европске уније, иако не раде баш ни на томе да постанемо њен члан", каже Деђански.

Уврштавање Охридског споразума у Поглавље 35 преговора са ЕУ било би супротстављено Уставу Србије, јер се ради о суверенитету и територијалном интегритету државе, али и државним и националним интересима, истиче дипломата у пензији Зоран Миливојевић за РТ Балкан.

"Под претпоставком да устав можете чак и да мењате, али државни и национални интереси су изнад њега, а у сваком случају се ради и о њима", каже Миливојевић.

Он скреће пажњу да се уграђивање Охридског споразума у Поглавље 35 не помиње на крају преговарачког процеса када земља практично улази у ЕУ, него се ставља у услов још у раној фази преговарачког процеса који није ни близу завршетка.

"Ми смо затворили свега два поглавља, а отворили смо 22, дакле питање је на ком смо делу тог преговарачког процеса, а ЕУ сад условљава тај процес јер Поглавље 35 има суспензивну клаузулу", каже Миливојевић.

Наиме, како објашњава наш саговорник, поглавља 23, 24 и 35 имају ту клаузулу која подразумева да уколико нема напретка по било ком од тих поглавља процес се зауставља.

"То значи они вам већ сада условљавају не улазак у ЕУ, него сам преговарачки процес из својих геополитичких интереса и разлога. Дакле, приступни преговори ће зависити ако то убаце, а не само чланство, чланство је далеко", додаје Миливојевић.

Он подсећа и да се са ЕУ не преговара, него се само прихвата правна тековина.

"Поглавље 35 је пар екселанс политичко условљавање што нико пре нас није имао, него су имали правну тековину. У нашем случају су убацили и политичке услове. Када је рецимо Кипар примљен није био тај политички услов, примљен је без контроле своје територије. Сада хоће да отворе преговоре са Украјином, земљом у ратном стању, која не контролише своју територију, не зна се у којим границама је та држава. А нама инсистирају да то решимо", истиче Миливојевић.