Шта после налога Интерпола за хапшење Радоичића: Србија своје држављане не изручује другим државама

Редовни професор Правног факултета у Новом Саду Бранислав Ристивојевић за РТ Балкан каже да се у вези са налогом Интерпола за изручење Милана Радоичића, некадашњег потпредседника Српске листе, неће догодити ништа.

"У Србији се поводом налога Интерпола за хапшење Милана Радоичића, неће догодити ништа. Нити ће Радоичић бити ухапшен, а још мање бити изручен тзв. Косову. Никакве обавезе Србија у овом случају нема, Радоичић је држављанин Србије, и нема говора о некаквом изручењу. Шта би то значило, ако изручујемо своје држављане, онда бисмо, рецимо, и Хрватима били дужни да изручимо онај силан народ који су оптужили за ратне злочине пред њиховим судовима", рекао је он. 

Београдски адвокат Горан Петронијевић, бранилац Милана Радоичића данас је за РТ Балкан кратко рекао да "ни од стране суда ни од стране тужилаштва није званично обавештен о налогу Интерпола". 

"Мени нико ништа није рекао и ја на основу новинских извештаја ништа не могу да коментаришем. Кад добијем званичну информацију, онда ћу изнети став и по том питању", рекао нам је Петронијевић.  

Професор Бранислав Ристивојевић говорећи о налогу за хапшење Петронијевићаа који је издат посредством УНМИК-а пошто тзв. Косово није чланица ове међународне организације, подсећа да Србија има сарадњу са УНМИК-ом, да је "држава пристала на ову мисију на Косову", али да је "Радоичић и даље држављанин Србије и ми своје држављане не изручујемо". Посебно када је у питању наша територија коју не признајемо као државу. 

"Признајемо ми, рецимо, Хрватску као државу, али нећемо испоручити своје држављане које су оптужили. Подсећам и да имамо споразум између нашег и хрватског тужилаштва из 2007. године по коме тужилаштва размењују информације. Па тако наше Тужилаштво за ратне злочине доставља податке о поступцима онима који су у Хрватској оптужени, а на нашој су територији али их не хапсе и не изручују овој држави. А тај споразум је науставан јер је склопљен без дозволе Министарства спољних послова и Владе“, подесећа професор Ристивојевић.

Наш саговорник подсећа и на хапшење високог БиХ званичника Ејупа Ганића у Енглеској, 2010. године по налогу Владе Србије због оптужби за ратне злочине.

"Ганић је био задржан па пуштен. Подсећам, постоји и та могућност, ако се оцени да су оптужбе политичке, да држава која је замољена не спроведе налог за хапшење. А држава то сама процењује након што спроведе свој поступак. У том случају ми смо се љутили на Интерпол", наводи он.

"Међутим Радоичић се не налази ни у Енглеској ни у Словенији, он је овде, наш је држављанин, а ми нећемо изручити свог држављанина. То је код нас решено и Законом о међународној правној помоћи у кривичним стварима. Подсећам и да то о више није одредба Устава, то је некада у Србији била одредба Устава, сада више није. Једна од значајних разлика јесте да је то код нас регулисано актом који можемо брже и лакше да мењамо, није више уставна обавеза да домаћи држављанин има право да му буде суђено овде", додаје Ристивојевић.

Професор сматра и да је то "лоше", јер "већина нормалних земаља у Европи штити своје држављане, то је минимум заштите од потенцијалног незаконитог поступка пред страним судом".

"За претпоставити је да ће човек пре добити фер поступак пред судом своје државе него пред страним", каже професор Ристовојевић.

Бољи познаваоци ове материје, одговарајући на питање шта чека државу Србију после налога Интерпола за хапшење Радоичића, односно, шта је обавеза државе у овом случају, подсећају и на случај Интерполове потернице за Рамушом Харадинајем, бившим премијером тзв. Косова.

По захтеву Србије, због сумње да је на Косову, у зони Дукађин починио ратне злочине, Интерпол је још 2006. године подигао црвену потерницу за Харадинејм. У јуну 2015. бивши командант ОВК ухапшен је у Словенији, али је после само два дана пуштен на слободу. После хапшења, Харадинај је изјавио да је путовао у различите земље ЕУ, у САД, и да нигде није хапшен, те да је изненађен што је то урадила "цењена земља ЕУ".

Само годину и по касније, Харадинај је поново ухапшен, овог пута у Француској, 4. јануара 2017. године, на аеродрому Базел – Мулхаус на истоку ове земље. По хапшењу Харадинај је рекао да не прихвата да буде изручен Србији и додао да се ради о политичком процесу против њега. Тада је реаговао је Еди Рама рекавши да је хапшење "апсурдно", а председник Скупштине Албаније Иљир Мета рекао је да је "Харадинај херој и симбол борбе за слободу за све Албанце широм света".

Три месеца касније, 27. априла 2017. Апелациони суд у граду Колмару одбио је захтев Србије за изручењем Харадинаја дозволио му да се врати у Приштину где је дочекан као национални херој. Србији није остављено право жалбе на ову одлуку суда.

Један од бољих познавалаца прилика на Косову, правни стручњак, за РТ Балкан данас је подсетио да налог за хапшење Радоичића није први случај да УНМИК посредује у објављивању ових потерница, као и да је на самом сајту Интерпола, у одељку црвених потерница, уз државе чланице и УНМИК наведен као субјекат који може посредовати у подизању налога за хапшење.

Наш саговорник са Косова подсећа да је у околини Никшића где је живео, пре седам - осам година по Интерполовој потерници, подигнутој на захтев УНМИК-а ухапшен Србин Зоран Вукотић коме се на Косову увелико суди за наводне ратне злочине и против кога је недавно подигнута и пета оптужница за ово кривично дело. По налогу Еулекса у Зворнику је пре неколико ухапшен и Ром Скендер Бисљими који је у међувремену преминуо у затвору на Косову.

Саговорник РТ Балкан, професор Бранислав Ристивојевић сматра и да се онај, који је сада објавио потерницу за Радоичићем на неки начин укључио у изборни поступак у Србији.

"Сад положај Радоичића постаје тема избора. Зашто нису сачекали да прође 17. па 18. пустили налог. Сећате се, Милошевића су у сред бомбардовања оптужили за ратни злочин. Путина су у сред СВО оптужили да је отео тамо неку децу у Украјини. То се ради да оптужнице међународних судова буду јака политичка порука у неком политичком контексту. У време Милошевића то је била порука да се предамо. Сећате се да је Караџић добио оптужбе пре преговора у Дејтону да не би могао да иде на преговоре, зато што је био тврд преговарач. Овде се Интерпол умешао и ја верујем да је Интерпол постао једно од средстава у изборном процесу код нас", каже професор Ристивојевић и додаје да се не би усудио да "процењује ко би од ове теме могао да има терет, а ко корист".