Боцан Харченко: Одговорићемо на ревизионистички однос Запада према историји

Циљ резолуције о борби против величања нацизма и неонацизма, коју је недавно на предлог Русије усвојио Трећи комитет Генералне скупштине Уједињених нација, јесте да усмери земље ка заједничком супротстављању ширењу опасних идеја о супериорности једних нација над другима, навео је амбасадор Русије у Београду Александар Боцан Харченко у ауторском тексту за "Вечерње новости".

Генерална скупштина УН усвојила руску резолуцију о борби против величања нацизма

"Актуелност овог нацрта, нажалост, потврђује се чињеницом да цинична кампања фалсификовања историје и преобликовања јавне свести из године у годину добија само на замаху. Штавише, ове године, свет је био сведок догађаја без преседана, јавног одавања почасти украјинском нацисти, бившем добровољцу СС дивизије 'Галиција' у канадском парламенту", подсетио је Харченко. 

Такве идеје су, између осталог, довеле и до катастрофе Другог светског рата.

Циљ резолуције је, указује руски амбасадор, да сачува успомену на грандиозну победу земаља антихитлеровске коалиције над окрутним непријатељем, која је спасла народе Европе и целог света од истребљења и ропства.

Боцан Харченко истиче да је приликом разматрања руске иницијативе откривен прави однос држава према најважнијим задацима.

"Огромна већина земаља чланица светске организације - укључујући и Србију - традиционално подржава нацрт. Државе тзв. колективног Запада, које су у мањини, 2022. и 2023. године иступају против, настављајући са ревизијом резултата Другог светског рата, који су утврђени у Повељи УН, Повељи и пресуди Нирнбершког трибунала, као и пресуди Међународног војног суда за Далеки исток", наводи он.

Значајну забринутост, према његовом мишљењу, изазива и негативан став некадашњих престоница Осовине - Берлина, Рима и Токија, који, према његовим речима, доводи у сумњу искреност њихових изјава о томе да су свесни своје кривице за отпочињање најкрвавијег сукоба у историји човечанства.

У Србији се, каже, руска осећања о овој теми разумеју и деле.

"Српски народ је на својим раменима понео терет Другог светског рата, по цену огромних жртава и губитака. Страдао је од бруталне НАТО агресије 1999.године у коу су биле директно укључене Немачка и Италија. Суочио се са покушајима албанских радикала на Косову да величају нацистичке сараднике, презривим односом Приштине према сећању на српске јунаке пале у биткама Првог светског рата (најновији пример је варвварско скрнављење спомен-обележја на православном гробљу у Приштини, на иницијативу тзв. амбасадора Француске и Немачке)", подсетио је амбасадор. 

Он српску јавност уверава да овакви ревизионистички приступи Запада неће остати без адекватног одговора.

"Као стална чланица СБ УН, свесна своје посебне улоге у одржавању међународног мира и безбедности, Русија ће узети у обзир резултате гласања о резолуцији о борби против глорификације нацизма приликом разматрања кандидатуре за нове чланове СБ УН, у контексту расправа о његовом проширењу", указује Боцан Харченко.