Србија и Балкан
Курти: Признавање "Косова" лек против јачања европске деснице
Чланице ЕУ које нису признале приштинске институције, морају то урадити ради борбе против аутократских влада на демократском Западу
Пет чланица Европске уније које нису признале "Косово" морају да промене свој став и тако допринесу борби против јачања екстремне деснице и аутократа на Западу, поручио је премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти, преноси "Косово онлајн".
"То не би само помогло нама већ и трансатлантском мосту и демократијама, представљало би значајан напредак у борби против успона екстремне деснице и аутократских влада на демократском Западу", објаснио је Курти приликом представљања документа Атлантског савета у Турској под називом "Повратак на прави пут: Откључавање евроатлантске и развојне перспективе Косова".
Курти је подвукао да је "главни задатак" свих да пет "непризнавача" у ЕУ призна "Косово". Нормализација односа са Србијом је, како он каже, важна, јер се ради "о суседу са којим Косово дели пола своје међе".
Курти коме се привиђају међе између Србије и такозваног Косова, живи и с мишљу да је Србија изазвала све ратове на простору бивше Југославије а да није одговарала за проузроковане патње.
"Данас Србија има 48 база око Косова, постављених као потковица. Некада је била потковица унутар Косова, сада око Косова. Србија се нажалост није променила нити демократизовала. Због тога је важна нормализација односа. Али за то је неопходна нормализација Србије на демократски начин", додао је такозвани премијер.
Нормализација односа је, како каже, важна, не само како би "Косово" постало чланица међународних организација, већ за миран суживот са "суседом", па "међусобно признање мора да укључи и сагледавање прошлости", поручио је Курти.
Рекао је да је, услед "агресије Русије на Украјину", међународна заједница скренула своју пажњу са региона, и уместо коначног споразума са "међусобним признањем почела да гура споразум са дефакто признањем".
"Наша влада је за дијалог и ми подржавамо све споразуме који су у интересу напретка независног Косова", подвукао је Курти.
У једном од момената луцидности, Курти је, присећајући се нелегалног проглашења независности, рекао и да је на пролеће 1999. године 19 земаља заједно одлучило да бомбардује једну европску земљу.
"Мора да је било тешко стање, имајући у виду да 19 земаља готово никада није у стању да се договори око заједничког саопштења. А септембра 2012. је 25 земаља у Управљачкој групи заједнички дошло до закључка да треба укинути надзирану незавиност", рекао је премијер привремених приштинских институција.
Курти је навео и да је коришћење "Косова" као преседана за правдање интервенција "напад на хуманост и непоштовање међународног права и норми". То је, каже, и непоштовање Међународног суда правде који је изнео мишљење да проглашање независности "Косова" не представља кршење међународног права.
У документу Атлантског савета у Турској, чији је аутор косовски аналитичар Агон Маљићи, наглашено је да ће успех "Косова" у будућности зависити од тога да ли његове политичке елите могу да искористе могућности новог геополитичког окружења за решавање проблематичног питања односа са Србијом.
"Чињеница је да Косово пропушта многе прилике – у смислу интеграције у евроатлантске структуре, економског развоја и унутрашње политичке стабилности – због свог дугогодишњег спора са Србијом. Дискурс политичких елита на Косову то треба да одражава са већим осећајем хитности. Косовске политичке елите такође треба да преокрену дискусију са онога шта би Косово могло да изгуби од свеобухватног решења у дијалогу уз посредовање ЕУ и ка ономе што би могло да добије", додаје се у документу.
Успех "Косова" је, додаје се даље, испреплетен са судбином Западног Балкана у целини – "плима ће порасти или пасти за све".
"Оно што се истиче у готово свим питањима која се постављају у раду су регионална сарадња и интеграција. У малом региону прожетом етничким и политичким споровима, они пружају кључне подстицаје за сређивање политичке и безбедносне архитектуре. Они су такође кључни оквир за економски развој и учвршћивање региона у ЕУ, без обзира на то какав ће облик бити. Ипак, чињеница да сарадња и интеграција остају таоци билатералних политичких спорова поново наглашава важност и хитност решавања ових спорова", наводи се у документу.
"Косову" и Западном Балкану ће, додаје се, бити потребна одлучна акција и подршка Запада да би били подстакнути, и, ако је потребно, гурнути напред да предузму храбре потезе.
"Као што је развој догађаја у последњих неколико месеци показао, присуство НАТО-а на Косову је био кључни фактор који спречава ескалацију етничких тензија. Ипак, Запад треба да схвати хитност проналажења трајних решења и давања јасније перспективе Западном Балкану, као и приступа трансформативном финансирању. За разлику од многих других делова света, где се суочава са снажнијом конкуренцијом, Запад и даље има политичку и економску тежину и подстицаје да помери ствари у правом смеру на Балкану. Коришћење ових алата биће кључно за јачање европске безбедности, између осталог", закључује се у документу.
