Србија и Балкан
Мобилни телефони, цуцле данашњих генерација: Имају ли забране у школама смисла?
Престанак употребе мобилних телефона у школама доводи до повећања пажње код ученика, бољег савладавања градива и боље међусобне комуникације
Ученик шестог разреда Основне школе "Вук Караџић" из Сурдулице снимао је свог друга и другарицу док симулирају орални секс на поду учионице. Видео је окарактерисан као "ТикТок изазов" јер нема елемента кривичног дела.
Снимак измицања столице наставници енглеског језика у Трстенику, са друге стране, нешто је озбиљнији инцидент, за који ће актери сносити одговорност.
Међутим, сви ови примери одлазе у прошлост јер се "у школама, на одморима, излетима и екскурзијама забрањује употреба мобилних телефона, осим у едукативне сврхе".
Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, наиме је, креирао "Смернице за употребу мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства у доуниверзитетском образовању", према којима дигитални уређаји ученика у школама треба да изађу из зоне забаве и неконтролисаног коришћења и преведу се у контекст учења и изградње дигиталних компетенција".
"Употреба мобилних уређаја у сврху угрожавања права других или у сврхе преваре у поступку оцењивања сматраће се тежом повредом. Школа је дужна да општим актом пропише употребу електронских уређаја", наводи се у смерницама.
Додаје се да је циљ да се смање ризици који се јављају услед прекомерне и неадекватне изложености дигиталним садржајима, осигура добробит ученика и унапреди квалитет њиховог образовања, те да ученици у том смислу мобилне уређаје доносе у школе на сопствену одговорност и одговорност родитеља.
Поставља се питање како ће просветни радник успети да преконтролише више од 30 деце у одељењу, поготово у данашње време када су у једном одељењу паметни телефони бројнији од ученика, те да су "телефони постали цуцле за данашње генерације".
Снежана Романдић из Уније синдиката просветних радника Србије каже да у Србији већ постоје школе које од септембра примењују такве прописе.
"У сарадњи са родитељима донели смо такву одлуку и деца се не буне. Када им се лепо објасни и искомуницира, схватају да је забрана за њихово добро, да је корисна и пожељна. Васпитање подразумева постављање граница, само је важно да се правила односе на све, да су сви равноправни", објашњава.
Из Уније кажу да поступак подразумева заседање Савета родитеља, који доносе одлуку, на основу које школа потом доноси правилник.
"Дежурни ученик сакупља телефоне ђака у посебну кутију, њу дежурни наставник закључава и ставња у ормарић. Уређаји су на сигурном и закључаном од доласка у школу па све до последњег звона за крај часа", објашњава наша саговорница.
Председница Синдиката образовања Србије Валентина Илић наводи да школе које су се повиновале таквим препорукама већ имају позитивна искуства.
"Ученицима расте пажња, боље савладавају градиво и више међусобно комуницирају и друже се", наводи она предности.
Као ману наводи то што свака образовна установа има своју аутономију и може да усвоји, односно одбаци правила која жели.
"Боље би било да све школе укину телефоне, овако ће увек постојати појединци који ће се довијати", примећује.
Александар Марков из Форума београдских гимназија за РТ Балкан сматра да су смернице школама бесмислене.
"Потпуно је беспредметно причати о забранама у 21. веку. Требало би да их усмеравамо и васпитавамо у духу времена у ком живимо, да искористе све потенцијале технике и напредка технологије", нагласио је он.
Резултати међународног истраживања "Деца Европе на интернету", спроведеног на репрезентативном узорку ученика из Србије, узраста од 9 до 17 година, показују да 86 одсто поседује "паметни телефон". У најстаријој групи 15-17 година, чак 98 одсто ученика, а од 13-14 година 93 одсто ученика, док у најмлађој 9-10 година, мобилни телефон поседује две трећине деце.
