Србија и Балкан
РТ Балкан истражује: Ко су (не)добронамерни посматрачи са Запада који су контролисали српске изборе?
Избори су једна од главних тековина демократије, тако да је изузетно важно да њихови посматрачи буду објективни. Али, да ли су људи коју су мотрили на гласање заиста у Србију стигли без предубеђења?
Западни свет опет се свесрдно ангажовао не би ли удруженим снагама утврдио да ли су се Срби напокон научили демократији њиховог типа. Свевидеће око посматрачких мисија које су нам послали, између осталих, и Парламентарна скупштина ОЕБС-а, Савета Европе и Европског парламента, контролисало је читав изборни процес. Сви су они исто гледали – али, помало необично, нису сви исто видели.
"Оно што смо приметили јесте да су избори добро спроведени, добро вођени. Има неких неправилности када су у питању пријаве које смо добијали из места која смо посетили о довођењу додатних бирача, али није реч о великом броју бирача. Такође, о потенцијалној куповини гласова, посебно на бирачким местима и око њих. Али опет, то нису били велики инциденти, већ они које смо посматрали у мањем обиму. У целини, мислим да су избори протекли глатко. Зато желим да честитам грађанима Србије што су гласали у већем броју него прошле године", зазвучао је задовољно известилац Европског парламента Владимир Билчик, чије је демократске стандарде до сад обично било тешко задовољити.
Неке од његових колега, међутим, гледајући исте изборе, уочили су свакојаке нерегуларности – сведочили су, кажу, застрашивању бирача, куповини гласова и злоупотреби јавних ресурса.
Међутим, колико се овакве оцене - без понуђених конкретних доказа за тешке оптужбе које су изнете - уопште могу прихватити као објективне и истините?
О објективности посматрача које је Запад послао у Србију можда најбоље говори податак да су неки од њих, попут рецимо шефова делегације Парламентарне скупштине Савета Европе делегације Европског парламента – Аустријанца Стефана Шенаха и Словенца Клемена Грошеља, сматрали да нам избори нису ни потребни, као да они о томе треба да одлучују.
Штавише, за Шенаха је баш чињеница да је грађанима Србије дата прилика да гласају, судећи по изјави коју је дао за Н1, била једна од највећих "неправилности" ових избора.
"Гласачи у Србији су још једном позвани на изборе, чиме је нажалост потврђено постојање 'културе ванредних избора', која доводи до неравноправних услова и политичке инструментализације изборног циклуса. Превремено прекидање парламентарних мандата спречава правилан рад парламената на темељној и инклузивној припреми закона, као и позивање представника извршне власти на одговорност, што је кључно за парламентарну демократију", пожалио се Шенах у разговору за Н1.
А Шенах и Грошељ би ваљда требало да знају које су потребе Срба, јер и раније су се током каријере бавили бригама људи с ових простора, иако нико од тих људи никада није, на пример, гласао да им се повери таква дужност.
Имамо ли, стога, право да (не) верујемо у објективност Аустријанца Стефана Шенаха који је овом приликом, како каже, остао "шокиран" изборима у Србији и, како тврди, опет без доказа, чак угледао на бирачким местима и "гласачке листиће из копирница"?
А притом знамо да посматрач Шенах толико добра жели Србији и њеној државној политици да је члан мреже "Пријатељи Западног Балкана", па је Србији ултимативно нудио и да уведе санкције Русији. Што она упорно одбија, па би Шенах могао да има и субјективног интереса да се таква политика промени.
"Позивамо Србију да се усклади са спољном политиком ЕУ и делује као поуздан партнер у региону, посебно у решавању спора са Косовом уз посредовање ЕУ, и наглашавамо да је демократизација Србије кључни фактор за стабилност региона", писало је у отвореном писму мреже "Пријатеља Западног Балкана" упућеном западним лидерима за време самита у Тирани прошле године, које је потписао и Шенах.
Реч је, иначе, о једном прилично дружељубивом Аустријанцу, јер Шенах није само члан друштва "Пријатеља Западног Балкана", већ и "Друштва аустријско-косовског пријатељства".
Колико добро Шенахови другари мисле Србији, можда најбоље сведочи чињеница да је један од чланова одбора ове организације и аустријски економиста Гинтер Фелингер кога смо упознали док је својевремено на годишњицу НАТО агресије у сред Београда развијао НАТО заставу, а онда и "заволели" кад је позвао Београд да уместо споменика малој Милици Ракић, страдалој током бомбардовања, подигне споменик Мадлен Олбрајт, жени која је била у групи кључних режисера српског страдања.
Осим Шенаха и Грошеља, који је, како је РТ Балкан раније писао, уочи избора доказао своју непристрасност пруживши подршку "Покрету слободних грађана" који се такмичио за гласове у оквиру коалиције "Србија против насиља", са јасним предубеђењима у погледу српских избора и њиховог исхода, у посматрачку мисију, као представница ОЕБС-а стигла је и Ева Ернст Дзидзиц, аустријска политичарка пољског порекла.
#Serbien wählt am 17.12., ich werde über die @OSCE@osce_odihr an einer Wahlbeobachtung teilnehmen. Ob die Wahlen frei sein werden, wird sich zeigen, dass sie nicht fair sein werden, zeichnet sich schon länger ab. https://t.co/xJ8JjpqRrk
— Ewa Ernst-Dziedzic (@dziedzic_ewa) December 6, 2023
"ОЕБС учествује у посматрању избора у Србији. Да ли ће избори бити слободни, остаје да се види, али је већ неко време јасно да неће бити фер", тврдила је још пре гласања, односно већ 6. децембра, ова посланица Зелених из Аустрије.
Потпуно "непристрасно", као што је касније вероватно и посматрала изборе, она је на "Иксу" том приликом ретвитовала објаву Ведрана Џихића о "никад прљавијој кампањи у Србији", уз прогнозу да "избори нити ће бити фер ни слободни". Цитираном Џихићу се, иначе, још летос "јавило" (што је он касније пренео за "Дојче веле") да "постоји бојазан да власт у Србији неће отићи мирно".
Ову групицу одабраних, али надасве "објективних" посматрача заокружује и свеприсутна Виола фон Крамон, осведочена љубитељка Србије.
"Српски избори су одржани у неједнаким условима и спроведени уз неправилности на дан и пре избора, као што су злоупотреба административних ресурса, куповина гласова и кршење тајности гласања. Сведоци смо случајева организованог довођења бирача из Републике Српске и застрашивања бирача. Апсолутно смо очекивали више демократске стандарде од земље кандидата за чланство у ЕУ, која преговара о чланству у ЕУ", разочарано је приговорила главна Куртијева лобисткиња.
Она је понудила Србији и да Европски парламент посредује у разговорима између владајуће странке и опозиције "како би се обезбедио миран и демократски дијалог како би се смањиле тензије".
Како би ово посредовање у режији Фон Крамонове изгледало можда најбоље сведочи чињеница да је она летос отворено подржала протесте прозападне опозиције и замало позвала на промену власти Србије.
"Моја подршка иде свима онима на улицама Београда и широм Србије који још једном захтевају промену власти, слободу медија и једнак третман свих. Грађани Србије заслужују бољу, европску будућност", написала је Виола фон Крамон на свом Твитеру.
Западне посматрачке мисије које су ових дана надгледале изборе по Србији чинило је укупно 400 посматрача. Ако су и они били "објективни" као и њихови предводници - тешко демократији коју су бранили. Или у њиховој мисији уопште и није реч о демократији и слободним изборима, већ о креирању атмосфере неповерења и делегитимизације читавог изборног процеса? Сумња је утолико већа што сви цитирани "објективни" посматрачи избора у Србији, заправо, имају сасвим јасне ставове о политици коју Србија (треба да) води. А која се формулише управо на изборима и у текућим постизборним дешавања.
