Црно тржиште јелки за Нову годину: Дилема кићења - пластична или природна са "личном картом"

И ове године је богата понуда новогодишњих јелки, али у расадницима кажу да интересовање купаца није ни близу као некад. Пластичне јелке потиснуле су природне, па се од овог посла, који је гарантовао високу зараду сваког децембра, сада много мање може зарадити.

Они који се ипак одлуче да украсе природно дрво са бусеном, најчешће купују јелу, бор и смреку. Најјефтинија природна јелка кошта 1.300 динара, док су оне највеће и скупље од 5.000 динара. Инфлација није мимоишла ни новогодишњу декорацију, па ће украшавање ове године бити скупље него лане.

Ипак, тешко је проценити колико је "тешко" ово тржиште и колико грађани Србије годишње потроше на уређење дома за празнике. Трендови украшавања се мењају, а прва дилема је да ли се определити за дрво са бусеном, сечено или пластично. Они који више воле да се кроз кућу у току празника шири мирис четинара, бирају природне јелке.

Борис Ивановић, мастер инжењер шумарства у Јавном предузећу "Србијашуме", каже за РТ Балкан да ово јавно предузеће током празника, из расадника у свом саставу, прода око 1.000 четинарских садница које се наменски узгајају за новогодишње јелке. Производе се обична смрча, дугоигличава јела, обична јела, Панчићева оморика, сребрна и бодљива смрча, али најчешће се продају обичне јеле и смрче и дугоигличасте јеле.

"Цене су различите и зависе од врсте дрвета, старости и висине и крећу се у распону од 1.300 за оне које се најчешће купују до 5.500 динара, колико коштају оне које се продају само по неколико комада годишње, јер су изразито високе и прикладне су само за специфичне локације", каже Ивановић за РТ Балкан.

Власник расадника "Лепо поље" код Љига Драган Гајић каже за РТ Балкан да је интересовање много мање него претходних година.

"Некада смо на стотине новогодишњих јела продавали у Београду, а сада је то неупоредиво мање и продајемо само у нашем расаднику. Понеко ко има двориште узме, а остали купе пластичну и ките исту годинама. У расадницима се све мање исплати садња на велико. Јелке коштају од 2.000 до 5.000 динара, у зависности од висине. Имамо и оне од десет метара, а то купци ретко узимају, углавном за вртиће или неке велике фирме", каже Гајић.

Он каже да производња није ни једноставна, ни брза, јер се јелке саде у саксије и продају се тек после друге године, да би после могле да се засаде и да се сигурно приме.

ЈКП "Зеленило Београд" у понуди има две врсте новогодишњих јелки - смрче и јеле. Цене се разликују у зависности од висине стабла, тако да су оне чија је висина до метар 1.500 динара, а оне више од метари по коштају 2.500 динара.

Из овог градског предузећа апелују на грађане да купују јелке са бусеном, јер тиме утичу на заштиту животне средине и спречавање сече младих стабала четинара, а стабло, које је служило као украс у дому, се након празника, враћа у природу.

"Лична карта" за сваку јелку

Према подацима нове Националне инвентуре шума спроведене у периоду од 2019. до 2023. године, чији подаци још нису 100% званични, од укупне површине под шумама у Републици Србији, заступљеност четинарских шума креће се од 8 до 11 одсто.

Сваке године пре празнике акценат се ставља и на проблем нелегалне сече шума. Проблем се јавља код лоше регулације сеча, јер многи продавци нелегално секу јеле и смрче из заштићених шума и продају их на пијацама.

Наравно, у овом случају је сеча изузетно штетна, тако да би они који купују сечене јелке требало да провере да ли дрво има потребну документацију која потврђује да је легално и наменски произведено.

Борис Ивановић напомиње да ЈП "Србијашуме" у својим расадницима наменски узгаја четинарске врсте дрвећа у сврху новогодишњих јелки, и као такве, оне поседују сву потребну пратећу документацију приликом продаје, односно поседују тзв. производни лист који садржи све податке који јасно доказују да је садница наменски и легално произведена, односно отпрeмницу или пропратницу за посечено дрво у складу са Законом о шумама и важећим правилницима.

"Јелка купљена са бусеном омогућава купцу да, уз адекватно чување током празника, такву четинарску садницу, одмах након празника, пресади на неко одговарајуће место и на тај начин, осим што ће тој биљци продужити живот, самостално да свој допринос унапређењу животне средине", објашњава саговорник РТ Балкан.

Они који не желе сваке године да размишљају где ће купити јелку, бирају пластичне, а од дубине џепа купца најчешће зависи и висина таквог новогодишњег дрвета. Скромније и ниже јелке коштају око 800 динара, али има и скупљих од 15.000 динара. А осим декорације, многима би ове године много већи проблем могао бити шта ставити под јелку и на празничну трпезу, с обзиром на поскупљења која су обележила ову годину.