Србија и Балкан
Питање тактике: Чему служи напад на Скупштину града Београда и шта је следеће
Упад у Скупштину града Београда делује као покушај покретања спирале насиља, сматра политиколог Александар Павић док политички аналитичар Владимир Добросављевић указује да је тешко мобилисати људе за нешто када нисте победили
У изборној ноћи представници коалиције "Србија против насиља" (СПН) говорили су о више од 40.000 људи који су довезени у Београд и покраденим градским изборима, дан касније затражили су поништавање градских избора, па затим поништавање и оних парламентарних, а у недељу су покушали да насилно уђу у зграду Скупштине Града Београда.
После тих инцидената саопштили су да су "убачени елементи" разбијали врата градске скупштине и намерно изазвали нереде како би полиција интервенисала, али чињеница остаје да су представници СПН-а, позивали на опкољавање и ослобађање градске скупштине на истим тим протестима. Како другачије у вечерњим сатима у недељу, него насилним путем.
Напад демонстраната на полицију трајао је три сата и у њему је повређено осам полицајаца, а двојица имају тешке повреде, рекао је у обраћању новинарима начелник Управе полиције Ивица Ивковић. Након три сата, појавили су се припадници Жандармерије, а употреба јединица полиције била је "искључиво у складу са законом", напоменуо је Ивковић, додајући да је ухапшено 38 особа и да ће тај број вероватно расти.
Упад у Скупштину града делује као покушај покретања спирале насиља, сматра политиколог Александар Павић за РТ Балкан.
"Иронично је да се они који себе називају 'Србија против насиља' уствари служе насиљем и потежу за насиљем изван институција. Слажем се са оценом портпарола Министарства спољних послова Русије Марије Захарове да је на сцени покушај мајданизације Србије", каже Павић.
Он додаје да мисли да се опозиција неће зауставити на овоме.
"Они су сада можда чак и 'прешли Рубикон'. Рекли су да не признају изборе, сами кажу да ово више не може да се решава у институцијама. Шта им онда преостаје осим да пробају да ескалирају неки други вид насиља", истиче Павић.
Стога, како напомиње, постоји могућност да ових дана буде разних покушаја да се исценирају инциденти да би се испровоцирала полиција.
"Надам се да то неће бити сценарио обојених револуција где постоји тзв. сакрална жртва која уствари треба да покрене гнев народа, али то ћемо видети ових дана. Већ имамо неколико политичара из тзв. 'Србије против насиља' који себе представљају као жртве тиме што штрајкују глађу, па Маринику Тепић која не може да уђе у зграду по лек. Ствара се таква атмосфера, ванинституционална, уз јасну подршку западних сила", додаје Павић.
Наш саговорник указује и да западна штампа већ увелико говори о протестима и то на такав начин да се даје демонстрантима за право из чега се такође види да се покушава направити таква атмосфера.
"Оно што недостаје овог пута је то што немају велику масу као што су могли да рачунају некад. И може да се деси да ће да пробају нешто да ураде, да нешто исценирају да би пробали да вештачки дигну масу. Tо је оно што бих можда очекивао као следећи потез. На нашим службама је да то спрече, да то сасеку у корену", каже Павић и напомиње да сматра да је све ово било планирано и пре избора.
На масовност протеста скреће пажњу и политички аналитичар Владимир Добросављевић који каже да је тешко мобилисати људе за нешто када нисте победили.
"Ово тешко може да се пореди са 1996. и 2000. годином јер је тадашња опозиција победила на изборима и било је лако да мобилише људе. Ово јесте један непријатан инцидент, али који има у себи потенцијал да изазове знатно веће тензије у друштву", каже Добросављевић за РТ Балкан.
Он се нада да ће бити довољно разума са свих страна и да се неће дозволити, како истиче, да политичка сцена у Србији буде изманипулисана зарад нечијих других интереса без обзира одакле они долазиле. А то ће показати наредни дани, додаје наш саговорник.
"Ово што је синоћ урађено није довољно рационално јер још увек нису завршени сви правни лекови које је коалиција 'Србија против насиља' могла да поднесе не би ли се утврдило да ли постоје објективне околности да би се избори сматрали покраденим или намештеним. Постоји читав низ државних институција које је требало да изађу са својим ставом и то је требало сачекати", напомиње Добросављевић.
Наш саговорник истиче да треба сачекати надлежне државне органе, пре свега безбедносни сектор да се огласи о томе да ли постоје аргументи да су одређене безбедносне структуре неких других земаља биле умешане у догађаје код градске скупштине.
"Битно је да добијемо јасне и недвосмислене одговоре државних институција, било по питању крађе избора, било по питању умешаности безбедносних структура неких других земаља јер су то драматичне и врло озбиљне оптужбе које не смеју да се заврше на међусобним политичким оптужбама без конкретног разрешења", закључује Добросављевић.
