Србија и Балкан
Мрак који је најавио свитање: Четири године од усвајања спорног Закона о слободи вероисповести у ЦГ
Центар Подгорице био је читавог дана блокиран, колона народа превођена владикама и свештеницима заустављена на Блажовом мосту, посланици ДФ-а те вечери похапшени су и одведени у Центар безбедности у Подгорици
Била је то, рећи ће данас многи у Црној Гори, једна од најмрачнијих ноћи у новијој историји ове државе, али ће свакако додати да је то била помрчина која је најавила скоро свитање.
На данашњи дан пре четири године, односно у ноћи између 26. и 27. децембра 2019. године у Скупштини Црне Горе, гласовима владајуће коалиције – ДПС-а, СД-а, Либералне партије, Бошњачке странке, Хрватске грађанске иницијативе и Форце усвојен је Закон о слободи вероипосвести и правном положају верских заједница.
Усвајање закона изазваће, показали су каснији догађаји, праву лавину реакција, продубиће поделе међу грађанима, изазваће народни бунт, литије, а све ће, осам месеци касније резултирати сменом власти, падом ДПС-а и почетком пада до тада неприкосновеног владара Црне Горе Мила Ђукановића.
Данима пре усвајања спорног акта, а без икакве реакције и одговора од стране власти, Митрополија црдногорско-приморска, позивајући посланике "на одговорност пред Богом и грађанима Црне Горе" упозоравала је да "предлог закона не заслужује да буде разматран у Скупштини", да се предлогом "грубо дискириминишу ова митрополија и друге епархије СПЦ у Црној Гори". Скупштина је тада одбила и три амандмана Митрополије и осталих епархија СПЦ предложених да би се смириле тензије и предупредиле тешке последице доношења једног таквог закона.
На дан усвајања закона који је у добром делу народа схваћен као "чиста отимачина црквене имовине", док су у читавој земљи тензије достизале врхунац, широм Црне Горе организовани су протести, блокаде саобраћајница а полиција прибегла употреби силе, митрополит Амфилохије још једном је са Цетиња позвао Ђукановића да одустане од "закона топуза", од "безакоња које би требало да се изгласа у Скупштини Црне Горе".
Од посланика владајуће већине тог дана у парламенту могло се чути тумачење историје према коме је "1918. дошло до војне окупације Црне Горе од стране Краљевине Србије и насилне анексије земље", да је "нешто касније укинута аутокефална Црногорска православна црква и сведена на митрополију и епархије унутар СПЦ чији патријарх седи у Београду".
Тадашњи премијер Душко Марковић рекао је да "закон представља завршни корак на историјском путу културне еманципације Црне Горе".
Један од чланова закона, 62, у 6. одредби, предвиђао је да су "верски објекти који су изграђени на територији Црне Горе заједничким улагањима грађана до 1. децембра 1918. године, а за које не постоје докази о праву својине, као културна баштина Црне Горе, државна својина."
Док је у Скупштини трајала жучна расправа, народ, свештенство и монаштво предвођени владикама Јоаникијем и Методијем кренули су из саборног храма Христовог Васкрсења ка манастиру Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду, у непосредној близини Скупштине Црне Горе да тамо служе молебан. Колону народа предвођену свештеницима полиција, која је од зоре држала у блокади центар Подгорице, зауставила је на мосту Блажа Јовановића. Ту је народ и дочекао и изгласавање закона и следећи дан.
Владика Јоаникије тада је пред народом, позивајући на "братску љубав" и слогу поручио да је "обавеза народа да устане против неправде, али не оружје, нити силом, него само силом истине и правде".
После безуспешних разговора са Душком Марковићем и Зораном Пажином народу на мосту преко Мораче обратио се и митрополит Амфилохије понављајући да је став Цркве да се закон о слободи вероисповести донесе сагласно мишљењу Венецијанске комисије.
Посланик Демократског фронта Славен Радуновић током расправе поручио је да се у Скупштини Црне Горе неће гласати о предлогу закона о слободи вероисповести "преко живих" посланика тог политичког савеза.
Истог поподнева, на више локација у Црној Гори блокирани су путеви, дошло је до интервенције полиције, на мосту на Ђурђевића Тари пребијен је владика Методије. После читавог дана расправе, увече је дошло до сукоба посланика Демократског фронта са посланицима владајуће већине, убрзо су сви посланици ДФ-а похапшени и одведени у Центар безбедности у Подгорици.
Закон је изгласан, ујутру 27. децембра владика Јоаникије народу који је и даље био окупљен на Блажовом мости рекао је да ће се борба "против зла и против неправде наставити", додајући да је претходне ноћи у Подгорици "сахрањена правда и да је сахрањен правни поредак Црне Горе".
"Можемо рећи, нека су усвојили, тај закон је већ пропао, већ је мртво слово на папиру. Нека су они живи и здрави, али нигде у свету нема да се закон о слободи вероисповести усваја на овакав начин. Ми ћемо се организовати. У свим крајевима, у свим градовима, и у свим селима, формираћемо одборе и братства за одбрану светиња. Не можемо допустити да светиње које су наши преци Богу посвећивали да се оне скрнаве и да падну у руке безбожника. То неће бити!", рекао је владика.
Из Београда, тадашњи Патријарх српски Иринеј позвао је државне власти Црне Горе, посебно припаднике Министарства унутрашњих послова, да одмах престану са бруталним терором над Српском црквом, њеним свештенством и верним народом.
Патријарх је додао да је "нељудско пребијање викарног епископа диоклијског г. Методија, свештеника и српских православних верника, само зато што су Срби и што су православне вере, чин незабележен у Европи од пада фашизма и престанка бољшевичког терора".
Истог дана, службеник Центра безбедности у Никшићу Милоје Шћепановић после три деценије службе дао је отказ пошто је одбио да изврши наређење и примени силу на својим комшијама и пријатељима, односно окупљеним народом у Никшићу.
Епископски савет Епархија Српске православне цркве у Црној Гори наложио је „да на свака два сата до Божића, на свим храмовима, звоне заупокојена звона.
Истог дана увече кренуле су општенародне литије широм градова и села Црне Горе, по великом снегу, невремену, данима и недељама, наредних месеци десетине и десетине хиљада људи протестовале су носећи крст и иконе на челу непрегледних колона, уз јединствену поруку "Не дамо светиње".
Епископски Савет Српске православне цркве у Црној Гори донео је 29. децембра 2019. Године одлуку да "због подршке срамном Закону о слободи вероисповести" из СПЦ искључи 48 особа. Одлучени од крштења су председник и премијер Црне Горе Мило Ђукановић и Душко Марковић, 10 министара и 36 посланика у Парламенту Црне Горе.
На списку министара били су Зоран Пажин, Милутин Симовић, Александар Богдановић, Предраг Бошковић, Сања Дамјановић, Срђан Дармановић, Сузана Прибиловић, Дарко Радуновић и Драгица Секулић…
Крајем јануара наредне 2020. године у подгорички Ценар безбедности приведено је 16 особа, међу њима и 68-годишња Ратка Кнежевић, мајка једног од лидера ДФ-а Милана Кнежевића и против ње је покренут поступак.
Непуних годину дана од доношења спорног закона од стране бившег режима, Скупштина Црне Горе усвојила је 29. децембра 2020. измене и допуне Закона о слободи вероисповести и правном положају верских заједница. За измене Закона гласао је 41 посланик владајуће већине формиране после избора 30. августа 2020. године.
