РТ Балкан истражује: Ко је дипломата са Исланда кога Вучић оптужује да је знао за немире у Београду?

Председник Србије Александар Вучић јуче је оптужио шефа Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР) Алберта Јонсона да је унапред знао за постизборне нереде у Београду, јер му је неколико дана пре избора то рекао лидер Странке слободе и Правде Драган Ђилас.

"Питам Алберта Јонсона, зашто није обавестио јавност шта је чуо од Драгана Ђиласа неколико дана пре избора. Он је шеф делегације ОДИХР-а, а ми ћемо на томе да инсистирамо на томе. То је кључна ствар, зашто је то сакривено, јер неће моћи да буде сакривено. Он је обавестио друге да му је Ђилас рекао да неће признати изборе ни на који начин, и да су се спремали за протесте", рекао је Вучић на "Пинку".

Он је додао и да ће, уколико га исландски дипломата буде оптужио да лаже, изнети доказе.

Јонсон је у понедељак, 18. децембра рекао да прелиминарна изјава посматрачке мисије указује да су избори технички добро изведени, да су постојале политичке алтернативе, али да је "председник државе био изразито укључен у све и то је створило неједнаке услове за учеснике на изборима".

Исландски дипломата је у интервјуу за Глас Америке три дана касније рекао да мисија ОЕБС-а "није имала задатак да оцењује да ли су избори у Србији били слободни и поштени, нити да препоручује понављање гласања", али да су "констатовали да су изборни услови били неравноправни и да су забележили нерегуларности на сам дан гласања".

Наш избор

РТ Балкан истражује: Ко позива на Мајдан у Србији

Он је том приликом рекао и да о налазима у вези са изборима није разговарао ни са ким из власти у Србији, као и да постоји "очигледан мањак политичке воље да се примене препоруке о побољшању изборног процеса".

Ко је Алберт Јонсон?

Реч је о искусном дипломати који је током своје вишедеценијске каријере обављао многе значајне функције у својој домовини.

Након што је више од деценије обављао функцију спољнополитичког саветника премијера, он је 2006. постављен на функцију исландског амбасадора у САД, где остаје до 2009. године. Две године касније преузима место амбасадора у Русији, које обавља до 2016.

Како откривају документи Викиликса, Јонсон је почетком 2006. године учествовао у преговорима са представницима САД након што је Вашингтон најавио да планира да повуче део својих ваздушних снага на том острву, што показује да је био човек од поверења исландске, али и америчке владе када је реч о безбедносним питањима.

Исланд, који је чланица НАТО-а од оснивања тог савеза 1949. године, нема сталну војску, а њихова одбрана је у складу са споразумом из 1951. у највећој мери поверена Сједињеним Државама.

Када је Вашингтон почетком марта 2006. године најавио да ће повући своје снага из базе Кефлавик, Јонсон је био један од главних преговарача исландске владе чији је задатак био да убеди Американце да остану на том острву. 

У депешама се наводи да је Јонсон том приликом указао да је његова влада "разочарана" америчком одлуком о повлачењу, као и да предложени амерички план "није довољан да увери исландску јавност, парламент и министре да је Исланд адекватно заштићен".

Дакле, реч је о човеку који је активно залагао за останак америчких снага на територији своје државе, чак и у тренутку када су они желели да је напусте.

САД су ипак повукле своје снаге са Исланда до средине 2006. године, да би 2015. године поново изразиле жељу за коришћењем базе Кефлавик. Америчка војска је до 2021. распоредила неколико бомбардера у тој бази.