Србија и Балкан
Тесла и његови преци: Меморијске игре с оцем протом и читање Декарта са ујаком митрополитом
За појаву електрицитета Никола Тесла је први пут чуо од свог оца, угледног личког свештеника Милутина Тесле, а за математички начин размишљања заинтересовао се читајући у богатој библиотеци свог ујака, Петра Мандића, потоњег митрополита Николаја
Потомак православних свештеника и архијереја, генијални научник Никола Тесла засветлео је у свету својим брилијантним умом, који су од најранијег детињства пажљиво неговали његови најближи сродници: отац ерудита прота Милутин Тесла и мајчин рођени брат Петар Мандић, потоњи митрополит дабробосански Николај који је у личној библиотеци поседовао сва дела Рене Декарта.
Милутин Тесла је био православни свештеник који је у својој личности објединио многе квалитете, каже за РТ Балкан презвитер Оливер Суботић, свештеник Српске православне цркве, писац више књига и оснивач Задужбине "Петар Мандић" која негује успомену на Теслине свештеничке претке.
"На првом месту, био је посвећен супруг и отац петоро деце (Никола је био четврто дете у породици Тесла), а као парох је био пример свештеницима свог времена, будући да се држао свих правила свештеничке службе, брижљиво се старао о лепоти богослужења и богослужбеном поретку, а за духовни и материјални напредак верног народа се предано борио. Додајмо и то да је био ненадмашан беседник међу личким свештеницима, о чему је значајно сведочанство оставио Никола Тесла у својој аутобиографији", истиче Суботић.
Живот за Цркву и народ
Он наглашава да су парохијани волели и поштовали проту Милутина, осећали су, како додаје, да је прави пастир, а не најамник, јер се приљежно старао за њих и показивао делатно интересовање за све народне муке и проблеме.
"Српски народ је одважно заступао, а припаднике других народа је поштовао и био миротворац по свом усмерењу. Милутинов однос према Цркви и свом народу се можда најбоље види из једног његовог обраћања у Сењу, које је у целости објављено у књизи Милована Матића. У том обраћању прота каже: 'Бога ми мога! Ништа ми није тако драгоцјено као слобода, благосостојаније и напредак Народа мог и Браће, и за ово двоје: Церкву и Народ, где год будем, готов ћу бити живот свој положити'", цитира Суботић.
Он сматра да је кључна црта лика проте Милутина Тесле то што је био тип свештеника који примером живота стоји иза речи које проповеда.
"Прота Петар Крајновић, који га је добро познавао, посведочио је како је Милутин био 'човек необично племените душе, до крајности правдољубив, несебичан, и идеалан'. А његов други савременик и познаник, Мојо Медић, посебно је истицао Милутинову врлину милосрђа, наводећи уз то да је био 'достојанствен, каваљер и доброћудан'. Поред свега наведеног, Никола Тесла је издвајао још једну лепу особину свог племенитог оца – осећај за здрав и спонтан хумор. Ту особину је, приметимо, и он сам поседовао", каже наш саговорник.
Полиглота и ерудита
Поред изразито хришћанских особина милосрђа и правдољубивости које је пренео на свог сина, прота Милутин је значајно утицао на Николу и на другим пољима, наглашава Оливер Суботић.
"Утицај је посебно извршио као полихистор, полиглота и ерудита, што су особине које касније видимо и код генијалног сина, који је 'модел' несумњиво преузео од оца. Никола Тесла је за свог оца писао да је био 'веома учен човек', 'истински природни философ' и да је 'имао одговор на свако питање'. У писму девојчици Поли Фотић, Тесла наводи да је чак и за појаву електрицитета први пут чуо управо од свог оца, још док је био дете", каже Суботић.
Игре памћења
Наш саговорник који је аутор велике монографије о Тесли у којој је истраживао духовни лик великог научника напомиње да је управо прота Милутин Тесла извршио прву рану стимулацију интелекта Николе Тесле, тако што га је учио разним меморијским играма памћења дугих реченица, погађања мисли и аналитичког начина размишљања.
"Данас суштински идентичне (премда развијеније) програме у раду са децом широм света користе многе школе које раде на побољшању интелектуалних капацитета деце. Ето, проти Милутину су ти методи били познати још у његово време, па је ваљда ред да данас макар један од програма ране стимулације дечијег мозга понесе његово име", сматра Суботић.
Он подсећа да је опште познато да Милутин Тесла у почетку није гледао благонаклоно на Николину жељу да студира техничке науке.
"Бринуо је за његово крхко здравље, сматрајући да су студије технике напорне и тешке. Уз то, био је убеђен да је Бог његовог сина предодредио за свештеничку службу, с обзиром да је живахно дете више пута било чудесно избављено у разним опасним ситуацијама", каже наш саговорник.
Споменик добром оцу
Но на крају је, како додаје, управо прота Милутин био тај који је испунио жељу сина Николе, кога је после прележане тешке болести уписао на престижну Политехничку школу у Грацу. И не само то – он га је подстицао да настави започете студије технике у периоду када се Никола одао кафанском животу и коцкарској страсти, додаје Оливер Суботић.
"Милутинова последња жеља је била једна: да се његов син отргне од порока и настави студије. Знајући за то, Николи је савест прорадила после очеве смрти и покренула га да испуни очево завештање и настави студије технике, овај пут у Прагу. Све наведене чињенице би требало да имају у виду посебно они људи који, из њима знаних разлога, константно наглашавају неслагање и сукоб између оца и сина", напомиње Суботић.
Што се Николе Тесле тиче, он је став о свом оцу упечатљиво оставио на уклесаним речима на надгробном споменику проти Милутину, наглашава он. Како додаје, на предњој страни тог споменика стоји да га подиже "благодарни син Никола", а на задњој: "свому доброму оцу".
Генијална свештеничка ћерка
Мајка Ђука и њена породица имали су још већу улогу у Теслином животу, а са њеним рођеним братом, Петром Мандићем, такође свештеником и потоњим митрополитом СПЦ, Никола Тесла био је посебно близак.
"Утицај мајке и, уопште, свештеничке фамилије Мандић из које је потицала, био је огроман, и могло би се рећи, још израженији него утицај оца и фамилије Тесла. Мајка Георгина, генијална свештеничка ћерка, је у свог сина уткала сву своју љубав и мајчинску пажњу", истиче Суботић.
Немојмо заборавити – управо је мајка отргла сина од погубне коцкарске страсти, додаје наш саговорник.
"Да није било мајчинске љубави и пожртвовања, не бисмо ни имали најгенијалнијег српског проналазача, који би остатак свог живота вероватно протраћио као елитни коцкар у аустријским кафанама. Поред мајке, утицај ујака, свештеника Петра Мандића, потоњег митрополита дабробосанског Николаја, био је изузетно важан", каже Суботић.
Декарт из митрополитове библиотеке
Он додаје да је Петар био Теслин омиљени рођак и једини човек на кога се Тесла љутио ако му не би писао редовно у америчком периоду.
"Зашто му је тај човек толико значио? Вероватно је главни разлог то што га је ујак Петар заинтересовао за бављење математиком и физиком, на помало чудан и занимљив начин, који је широј јавности у наше време открио некадашњи директор Музеја Николе Тесле др Бранимир Јовановић, највећи српски ауторитет из области проучавања Теслиног лика и дела", истиче Суботић.
Јовановић је, како наглашава, први указао на значај једног до тада готово непознатог чланка проте Јована Крајновића, у коме је овај изнео детаље разговора са Николом Теслом у Њујорку 1915. године.
"Из тог чланка сазнајемо да је свештеник Петар Мандић поседовао у личној библиотеци сва Декартова дела у немачком преводу и да их је читао 'из накане'. Одатле сазнајемо и то како је он са својим сестрићем Николом разговарао на неке од тема Декартових списа и да је свог сестрића увео у Декартов математички метод и научни приступ, што је према самим Теслиним речима било кључно да се заинтересује за математику и науку уопште", каже наш саговорник.
Подршка ујака и у САД
Касније ће Тесла више пута нагласити да је управо Рене Декарт на њега извршио највећи утицај у научно-истраживачком смислу, што је, поред математичког метода који је усвојио у младости, посебно очигледно нешто касније, у домену физичке теорије етра, додаје Суботић.
"У једном документу откривеном у Музеју Николе Тесле пре неколико деценија (пронашао га је такође др Јовановић), Тесла сведочи како је своје детињство провео великим делом истражујући богате библиотеке свог оца и ујака. Но погрешно би било сводити однос Николе и ујака-свештеника на научне теме јер је он био далеко шири", истиче Оливер Суботић.
И наводи неколико чињеница које сведоче о томе: ујак Петар (уз другу двојицу, Паја и Тому) га је стипендирао у време студирања у Прагу, када је остао без оца, ујак (у то време у чину архимандрита и под монашким именом Николај) га после мајчине смрти прихвата у манастир Гомирје и помаже му да пронађе мир и спокој после догађаја који је тешко поднео, ујак му даје подршку да се бори за примену својих патената у САД, ујак је тај који први шаље новчану помоћ Тесли после банкрота његове фирме.
Одмах иза патријарха
На Мандиће се Тесла увек могао ослонити, наглашава Суботић.
"Не заборавимо у том погледу и другог ујака, Паја Мандића, преко кога Тесла добија запослење у Будимпешти, одакле његов пут креће даље ка Западној Европи и Америци (пут за САД му, погађате, финансирају управо ујаци Петар и Пајо). Но Тесла се примарно ослањао на Петра и за њега је био посебно везан. Њиме се и у проналазачком периоду дичи пред америчком јавношћу, истичући како је његов ујак по црквеном чину одмах иза патријарха", каже презвитер Оливер Суботић.
Нема пуно непосредних сведочанстава оца и ујака о Тесли, бар за сада наводи Суботић и појашњава да податке углавном извлачимо из Теслине аутобиографије, чланака и његове преписке са родбином, из којих можемо закључити да су отац и ујак према Николи гајили велику брижност.
"Та врста брижности је јасно видљива и код остатка фамилије, укључујући сестре. То је сасвим разумљиво, имајући у виду Теслино слабашно здравље у детињству, а још више трагичну погибију његовог старијег брата Данила, чија је смрт на целу породицу оставила дубок траг", закључује Суботић.
Сутра прочитајте "Теслин однос према православљу: Снажни интелект и осетљиво срце"
