Долијао словеначки тајкун који је уништио "Колосеј" и ојадио и српске повериоце

Један од најбогатијих Словенаца, власник пропалих компанија у Словенији и Србији, осуђен је на две године затвора.

Последњи радни дан 2023. године није био срећан за озлоглашеног словеначког тајкуна Сергеја Рацмана јер је постала правоснажна пресуда Окружног суда у Љубљани који га је због штете нанете повериоцима приликом продаје љубљанског ланца биоскопа "Колосеј" осудио на затворску казну од две године затвора.

Тако ће се у домовини по злу познат инвеститор и коцкар који важи за једног од најбогатијих Словенаца, коначно наћи иза решетака. Подсетимо, у исти мах када је пропао љубљански "Колосеј", иста судбина је сустигла и његову београдску филијалу биоскопских дворана и играоница у тржном центру "Ушће", који су 2013. године преко ноћи затворили врата.

Танјуг је 25. септембра 2013. године јавио да је отказана премијера филма "Дијана" која је тог дана требало да се одржи у једном од најпосећенијих биоскопа у Београду ("Колосеј") због "изненадног престанка рада биоскопа".

Тада је дистрибутер тог филма добио штуру информацију да "биоскоп до даљег неће радити", без икаквог даљег образложења.

Директор "Милениум филма" указао је тада на велики значај који има "Колосеј" и додао да је његово затварање велики ударац јер се одједном срушило 27 до 29 одсто филмског тржишта. ТЦ "Ушће" је у саопштењу за јавност потврдило да "биоскоп, куглана и казино у Ушћу неће бити на располагању посетиоцима у краћем временском периоду".

Данас знамо да је потом тамо, где је потонуо биоскопски комплекс "Колосеј", после реновирања отворен нови биоскоп.

Што се Сергеја Рацмана тиче, он је 90-их година прошлог века важио за младу наду нове словеначке државе. Каријеру је градио муњевито и широкопотезно, преузимајући комплексе биоскопа и улажући у индустрију игара на срећу, да би на крају своју пословну империју која се изненада урушила као кула од карата, са својим словеначким пајташима спасавао – проституцијом.

Када је почело да се одмотава клупко малверзација у које је био уплетен словеначки тајкун и када су почеле да се нижу оптужбе, Рацман је побегао из Словеније. Чинило се да је ишчезао са лица Земље.

Словеначки органи су расписали међународну потерницу захваљујући којој је случајно откривен у Канади - током редовне контроле саобраћаја. Из Канаде је у Словенију депортован релативно брзо, новембра 2020. У домовини је скоро годину дана провео у притвору, све док крајем 2021. у Словенији није платио највишу суму за кауцију икада плаћену – 800.000 евра.

Зато су мале шансе да ће његови адвокати успети у прегнућу да му сада испослују "алтернативни начин" издржавања казне друштвено-корисним радом, још нарочито јер према доступним подацима Рацман и даље има пријављено пребивалиште у Словачкој.

Изгледи да ће наредне две године провести у ћелији строго чуваног затвора, међутим, нису једини проблем спорног словеначког тајкуна с обзиром да му предстоји суђење за наводну злоупотребу проституције и прање новца у ноћном клубу "Марина" у Ајшевици, засеоку које броји 265 становника у општини Нова Горица, надомак италијанске границе.

Тамо је "посао" обављало неколико стотина девојака, врбованих широм Југоисточне Европе међу којима су биле и наивне жртве из Србије. Рацман је првооптужени и прети му казна до дванаест година затвора. Словеначки медији вести о Рацмановем суноврату објављују уз наслове попут: "Од црвено-црне хоботнице до монструма из пореског раја".

У случају малверзација матичне фирме "Колосеј" за које је Рацман правоснажно осуђен, радило се о мутним пословима из 2014. Тада му је претило да ће због неизмирених обавеза остати без комплекса биоскопа, тада највећег у Љубљани. Али Рацман се досетио како да превари повериоце и задржи имовину у својим рукама, пребацивши је на фирму у власништву свог пријатеља Даворина Видмара, чиме се извукао из наизглед безизлазне ситуације.

Банке које су покренуле "извршења" против "Колосеја" остале су празних руку. "Колосеј" је убрзо прогласио банкрот и на десетине поверилаца остало је насукано на пропалој Рацмановој инвестицији.

У међувремену се Рацман бавио "креативним рачуноводством", фризирајући финансијске извештаје, а уз то је сам себи позајмљивао на десетине милиона евра како би форензичарима заварао траг новца…

Окружни суд у Љубљани пресудио је 2019. да је била незаконита продаја "Колосеја" Видмару, којом је Рацман желео да се спасе од поверилаца. Две године касније, одлуку је потврдио и Виши суд у Љубљани. Као резултат, биоскопски комплекс враћен је у стечајну масу "Колосеја".

Продат је на јавној аукцији прошле јесени. Купио га је Иво Босцарол, предузетник из Ајдовшчине и оснивач "Пипистрела", за 6,4 милиона евра, колико је износила почетна цена.

Суд је Рацману уз казну затвора одредио да мора да плати и око 700.000 евра за штету коју је нанео повериоцима словеначког "Колосеја". Али ни ту одштету није подмирио у остављеном року…

Рацман је захваљујући свом "стилу" пословања по злу познат и у државама јужног дела Европе. То су разоткрили документи панамске компаније "Мосак Фонсеца" на основу којих је утврђено да је власник "Соут Јуроп Капитал" са британских Девичанских острва.

Та компанија је била сувласник "Колосеја", а сада преко ње Рацман поседује неколико пословно мртвих фирми. Рацман је преко "Соут Јуроп Капитал" власник словеначке компаније "Забавна знаност" (Забавна наука) која не остварује приходе и има негативан капитал, а била је уписана као власник комерцијално пропалих инвестиција од "Љубљанских кинематографов", преко "Колосеја Цеље" и "Кинематографа Марибор" до српског "Стрике 300" који је био власник "Колосеја С" у Београду.

"Соут Јуроп Капитал" је такође инвестирао у босанскохерцеговачке инвестиционе фондове. Рацманова компанија била је десети највећи власник инвестиционог фонда "Ми-гроуп" са уделом од 1,73 одсто, показали су подаци портала тржишта капитала БиХ.

Фонд је у свом портфељу имао уделе у 77 компанија, између осталих био је највећи власник грађевинске компаније "ГП Босна" (која је у међувремену такође завршила у стечају), а имао је и четвртину власништва у хемијској фабрици "Унис Гинеx", трговцу књигама и канцеларијским материјалом "Свјетлосткомерц", те петину у грађевинском предузећу "ЖГП Сарајево"…

Фондом, који је располагао са 41 милионом конвертибилних марака (добрих 20 милиона евра) капитала и 21.560 акционара, управљала је група "Маркет инвестмент" коју је основала Рајфајзен банка, а садашњи власници су "Фабрика духана Сарајево" и компанија "Биоорганик".

Рацман је и у Србији иза себе оставио пословне рушевине после затварања београдског "Колосја" у ​​јесен 2013. године због неплаћања кирије, и то у тренутку када још није била исплаћена ни инвестиција. Београдским биоскопским дворанама "Колосеја" управљала је "Стрике инвестментс" у Рацмановом власништву преко "Забавне знаности" и "Соут Јуроп Капитал".

Словеначки медији извештавају да су све те српске компаније очигледно пословно сахрањене јер су последњи доступни финансијски подаци из 2012. године, када "Стрике 300" и "Колосеј" нису бележили никакав приход. Како искуство из Словеније показује, словеначки "бизнисмен" је своје финансијске проблеме решавао на врло "алтернативне" начине који су се махом косили са законом, укључујући превару кредитора и подвођење младих девојака у циљу проституције.