Стижу у таласима – пред расписивање избора, пред предизборну тишину, а ево их и након што су избори завршени – текстови западних медија чија је централна тема Србија, поново се готово синхронизовано објављују, па су тако "Гардијан" и "Вашингтон пост" ситуацији у нашој земљи готово истовремено посветили чак и уредничке коментаре.
Повод за писање оба текста су протести прозападне опозиције због наводне изборне крађе, али је очигледно да оно што редакције ових медија замерају званичном Београду, нису заправо избори већ спољнополитичка орјентација Србије и чињеница да Србија није увела санкције Русији.
Заробљена земља и Бајденов неуспех
"Гардијанови" уредници пресуђују да је земља "заробљена" те да је Вучић "аутократски националиста чији су политички инстинкти исковани у Милошевићево доба", као и да он, такође, користи моћ и утицај да подстакне раздор на Западном Балкану, где Београд "подржава сецесионистичке кампање етничких Срба".
"Наде да ће изгледи за чланство у ЕУ убедити Владу Србије да се придржава демократских норми и да се уздржи од подривања суседних држава, показале су се неоснованим. Али, стратешки циљ изолације Русије – такође неиспуњен – значи да Запад наставља да дозвољава Вучићу да следи своју ауторитарну, етнонационалистичку агенду", наводи "Гардијан".
Непријатно сличне замерке стижу и са друге стране океана, док "Вашингтон пост" оцењује да је Бајденова политика да се "ауторитарни" председник Србије Александар Вучић приволи да удаљи своју земљу од Русије, све више показује као неуспех.
Случајност или ипак не?
Овакви западни наративи, међутим, не чуде, а оно што је интересантно заправо је чињеница да уредништво два листа, стотинама километара удаљених, толико слично мисли – да се "погоди" да текстове, готово потпуно исте теме и поруке, објаве замало у исто време.
У тренутку док бесни рат у Израелу, украјинска контраофанзива пропада, и испливавају стотине докумената о "клијентима" Џефрија Епстина, два велика медија "сетила су се" да водеће текстове својих издања, посвете управо – Србији.
Да ли то, међутим, може бити случајно?
"'Гардијан' је гласило либералних левичара и увек је био антисрпски настројен. Отуда уопште не чуди шта они пишу, иако је срамно да опозиција практично тражи подршку у западним државама како би је на силу довели на власт. Не чуди ме што се ти текстови објављују синхронизовано. Све је то вид притисака лево-либералних кругова. Покушавају да до марта извуку шта се може јер се после улази у кампању за америчке изборе", констатује за РТ Балкан високи функционер Српске напредне странке Владимир Ђукановић.
Медијски стручњаци нису претерано вољни да говоре на ову тему, иако многима од њих, такође, објављивање два редакцијска коментара са истом тематиком ни најмање не личи на случајност.
"То су листови који припадају истом стратешко информативном пропагандном домену, припадају истој страни и не искључујем да међу кључним људима тих листова, али и можда неких других, постоји нека стратешка координација која је иначе постојала деценијама, а и сада постоји, између рецимо Холивуда и онога што данас зовемо дубоком државом. Претпостављам да се и сад ради о нечем таквом", објашњава саговорник РТ Балкан, угледан у свету новинарства, који је, међутим желео да остане анониман.
Када је летос, у данима док се очекивало да председник Вучић распише изборе, са Запада наишао сличан талас наслова, који су се, епидемијски низали један за другим, саговорници РТ Балкан били су уверени да "све то долази са истог места".
"Постоје начини да се такве ствари пласирају, односно лобистичке организације питају неки медиј може ли нешто да се објави код њих, занима ли их нека тема… Видимо стално исте саговорнике и исте тезе и прилично је јасно да је то организовани напор", навео је тада један од наших извора, добро упознат са функционисањем западних медија, а који је желео да остане анониман.
Медијски притисци на Србију и Вучића само су једно лице општих притисака на државу, сагласни су упућени у ову тему.
Циљеви су им увек исти: да се јавност психолошки припреми за нешто што ће уследити, али и да уплаше мете и наведу их да буду "подобни".
Политиколог Александар Павић раније је оценио да је стратешки циљ медијске игре Запада јасан – а то је сузбијање Русије.
"Србија је идентификована као продужена рука Русије и они ратујући против Београда, ратују против Москве – док и тамо и овде ратују против православља", закључио је тада Александар Павић.
Судећи по поукама и порукама уредничких коментара које су ових дана нанизали западни медији, јасно је да је Павић био у праву – Русија јесте њихов највећи трн у оку.
Да медијима на Западу управља исти невидљиви уредничка колегијум, закључио је раније и новинар "Дојче велеа" Немања Рујевић, када га је редакција Н1 упитала да прокоментарише епидемију текстова о Србији.
"Чланци по немачким медијима, настали су од оног дела медијског и политичког естаблишмента који је шокиран чињеницом да је Приштина санкционисана због политике Куртија! Ови људи који се сад због тога буне, буне се јер у мејнстриму западне политике они заправо губе утакмицу! И упркос критикама, Вучић солидно плива! Они у Вучићу виде усуд Србије, неког ко је несмењив и боље им је да раде са њим него да се кладе против њега", навео је тада Рујевић.