Србија и Балкан
Све нелогичности случаја "Тунел": Зашто је Подгорица пустила на слободу копаче и шта даље?
Иако су данима покушавали да пронађу копаче тунела који је прокопан од приватног стана до депоа у којем се чувају важни докази, судски органи у Подгорици изненадно су ухапшене копаче пустили на слободу. Зашто?
Месец дана је Подгорица тражила оне који су прокопали тунел до депоа Вишег суда и у том подухвату тражила помоћ страних партнера, међу њима и од Србије.
Шеф црногорске полиције долазио је у Београд, јер се сматрало да су копачи још у дану кад је тунел откривен побегли, те да је Подгорици потребна помоћ Србије јер су у питању њени држављани.
Полиција је чак претраживала Јахорину, трагом информација да се копачи можда крију на тој планини.
Суочен са критикама да полиција данима не може да открије починиоце, тадашњи министар полиције Филип Аџић одржао је конференцију за медије, показао фотографије осумњичених, тражећи јавно помоћ свих који би могли да знају нешто о њима, поготово о жени за коју се сумњало да је веза између копача и инсајдера из суда, а која је са лажном личном картом изнајмила стан из којег је копано.
Интерпол је чак објавио потернице за копачима чији ликови су "скинути" са надзорних камера. Ухапшени су на крају само копачи, али не и налогодавци.
Три месеца касније, уместо да буду подигнуте оптужнице, Врховни суд Црне Горе доноси неочекивану одлуку – сви ухапшени пуштају се на слободу.
Једини који ће за сада остати иза решетака је држављанин Србије В. Е. ухапшен на аеродрому у Стокхолму док је покушавао да побегне.
Како и зашто је дошло до овако бизарне одлуке Врховног суда у Подгорици?
Зашто је суд одбио продужење притвора
Да бисмо открили мистерију пуштања на слободу овако тражених бегунаца, потребно је протумачити саопштење Врховног суда у којем су одбили даљи притвор.
Наводе да је Основно државно тужилаштво послало недовољно добар предлог за продужење притвора у којем се понављају исти разлози за притвор, уз "апстрактне формулације у предлозима за продужење притвора", као и да "не садржи релевантне и довољне чињенице које оправдавају постојање притворских разлога, а што мора да садржи".
Такође, додаје се да у предлогу за одређивање притвора морају да буду наведене чињенице које иду у прилог притварању или продужењу притвора, а не само наведене одредбе законика које дају могућност за одређивање или продужење притвора.
Дакле, по среди је својеврсни сукоб међу правницима који седе у Врховном суду и у Основном државном тужилаштву и њиховом тумачењу одређивања притвора, при чему су ненадано "награђени" – копачи.
Због тога је потребно погледати ко су судије које су ослободиле ухапшене.
Ко су судије које стоје иза одлуке о пуштању
У већу које је одлучивало о притвору седе судија Зоран Шћепановић, Весна Вучковић и Миленка Сека Жужић.
Шћепановић је судио у Основном суду у Подгорици у случају убиства Александра Саше Пејановића који је ухапшен и брутално пребијен у затвору због протеста против одлуке Подгорице да призна независност Косова и Метохије.
Због преласка у Виши суд, напустиће овај случај, али је пре тога тражио да се обустави поступак против бившег полицајца Горана Станковића, јединог полицајца који је јавно проговорио о томе да је полиција брутално мучила Пејановића у подгоричкој "бетоњерци". Сви оптужени у случају мучења Пејановића су одлуком Вишег суда ослобођени.
Другу судију већа, Весну Вучковић, медији у Подгорици називају "ДПС судијом". У јавност је доспела почетком прошле године када била једини кандидат за председника Врховног суда, али није изабрана.
Она је након хапшења Весне Меденице преузела је руководство Врховним судом али као в. д. председница.
За време њеног управљања, јавност је сазнала да је Врховни суд уништио као безвредне списе предмета познатог као случај "Лименка", због којег је буџет Црне Горе "олакшан" за око 10,6 милиона евра у корист Аца Ђукановића, брата бившег председника Мила Ђукановића.
Трећа чланица судског већа које је ослободило копаче је Миленка Сека Жижић, која је била судија Апелационог суда и врло блиска Весни Меденици.
Након хапшења Меденице, у телефону су пронађене њихове поруке у којима су коментарисале парламентарне изборе 2020. године на којима је ДПС изгубио власт после три деценије.
Жижић пише Меденици: "Само да прође недеља да видимо хоће ли их бити и у мишјим рупама или ће фино трбухом за крухом да им отворимо границе."
Такође, пише како ће мењати закон како би Меденица доживотно била председница Врховног суда, иако јој није директно надређена, од ње тражи одређене дозволе, реферише ко је задужен којим предметом, пита да ли у једном случају може да издвоји мишљење, али и тражи да јој помогне у избору сарадника, како председник Апелационог суда не би поставио неког другог.
Као и већина функционера блиских ДПС-у, Жижићева је од државе добила стан по невероватним условима. Стан од 90 квадрата у ексклузивном насељу Под Горицом откупиће за нешто више од 14.000 евра.
Саслушан Абазовић
Уместо подизања оптужнице, а ухапшени који су толико дуго тражени задрже у притвору, у случају "Тунел" саслушан је бивши премијер Дритан Абазовић.
Он је рекао да је изнео две главне теорије о овом случају, али да није помињао имена налогодаваца.
"Сви подаци које сам изнео су оперативни и релевантни. Ја се не бавим измишљањем и теоријама завере", навео је Абазовић.
Читав случај од почетка је био невероватан. Службенице Вишег суда откриле су да су докази испремештани. Кренули су да пописују предмете да би увидели шта се десило, јер не постоји видео-надзор у просторији. Током пописивања једна од службеница пожалила се на промају, односно да је клима подешена да исувише јако дува. На то јој је колегиница рекла да у депоу не постоји клима.
Тако је откривено да "ветар дува из рупе у зиду". Све то одиграло се 12. септембра ујутро. Полиција је открила да тунел води до стана у стамбеној згради наспрам суда, у самом градском језгру, где је више важних државних институција. Показало се да је тунел копан два месеца, да нико, чак ни Агенција за националну безбедност није приметила ништа необично, јер се зграда суда реновира.
Најпре је председник Вишег суда Борис Савић казао како "готово ништа не недостаје" у депоу. Четири месеца касније и даље траје попис у просторији у којој се налазе хиљаде доказа и материјала о бројним предметима, међу којима су и дрога и наоружање. За сада се зна да недостаје неколико комада оружја, али то вероватно није све. Због тога мотив копања остаје и даље непознат.
