Србија и Балкан
Европски извештај о квалитету живота: Београђани не воле Београд
Лоша вест је да се по квалитету живота Београд нашао на 78. месту на листи од 83 града, али добра вест је да и даље велика већина становника престонице воли живот у свом граду – само га други Европљани воле много више
По томе колико су његови становници задовољни животом у њему, Београд се нашао на зачељу листе европских градова. Од 83 града у којима је спроведено истраживање о квалитету живота, Београд се нашао на 78. месту.
Незадовољнији од Београђана су још само становници Напуља, Тиране, Истанбула, Атине и Палерма.
Гледано у процентима, међутим, то и није тако страшно. И даље је велика већина Београђана задовољна животом у њему, односно њих 69 одсто, како је показало истраживање које је Ипсос урадио за потребе Европске комисије, а које је спроведено од јануара до априла 2023. године. У истраживању је учествовало најмање 839 становника сваког града, а укупан број анкетираних је 71.153 људи.
Ако је за утеху, у првих десет градова најбољих за живот има само две европске престонице: Копенхаген, који је на другом месту, и Стокхолм који је на шестом. На првом месту је Цирих.
Престоница Србије је, иначе, у овом истраживању по већини параметара који су се испитивали у последњих десет градова.
Да ли је круг испитаних био мало већи од "круга двојке" и обухватио и Бесни Фок или Котеж, испоставило се да је једина табела у којој се Београд нашао у првих десет градова она о коришћењу јавног градског превоза.
Наиме, 54 одсто становника српске престонице уобичајено користи градски превоз за кретање по граду, док аутомобиле у исте сврхе користи 46 одсто њих. Да ли због конфигурације терена или због тих 46 одсто нервозних Београђана у аутомобилима, тек бицикл за кретање по граду користи само шест одсто физички најспремнијих и најсмелијих.
Можда због густине просторне распрострањености кафића, везаности за своје четворотошкаше или удаљености највећих тржних центара од "сељачких" делова града, тек само 21 одсто Београђана се кроз град креће пешице.
Пешке по граду највише иду Парижани (40 одсто), бициклом се најчешће возе у холандском Гронингену (46 одсто), јавним превозом у Прагу (71 одсто), а аутомобилом у португалској Браги (70 одсто).
Иначе, у овом ЕУ истраживању Београд је досегао убедљиво највећи проценат када је реч о корупцији: 88 одсто Београђана сматра да је у јавној администрацији у њиховом граду присутна корупција.
Тиме смо се сврстали на последње место од 83 града, као град у којем највише становника верује да су локални чиновници корумпирани. С тим је ваљда у вези и то што су Београђани на самом дну листе становника европских градова који сматрају да је администрација јасна и лако доступна: свега 36 одсто испитаника из Србије има такво мишљење.
Јасношћу административних процедура највише су задовољни у Женеви (79 одсто), а нешто мање у некрунисаној краљици администрације, Бриселу (76 одсто). Занимљиво је међутим да Брисела нема у првих десет градова у којима су грађани задовољни брзином решавања захтева, а ни у првих десет у којима хвале доступност онлајн административних информација и услуга, па ни у "топ-тен" када је у питању најмање корупције.
Ако једни друге називамо "сељацима", онда не чуди што само 38 одсто становника сматра да својим суграђанима може да верује. И по овом питању смо, поново, на самом дну листе.
Својим суграђанима највише верују становници данског Олборга (87 одсто), а најмање становници Истанбула (27 одсто). Не треба, међутим, сметнути с ума да добродушни Олборг има 125.000 становника у граду и око 200.000 у ширем градском подручју. Док Истанбул има више од 15 милиона становника – три пута више него цела Данска – па им је мало теже да развију добросуседске односе поверења.
Позицију у последњих десет градова Београд је заузео и као добро, односно лоше, место за мигранте и ЛГБТ популацију, за коју 55 односно 53 одсто испитаника сматра да су добро место за живот људи из ових категорија. На првом месту по питању доброг места за живот за мигранте је британски Кардиф, који је први и као добро место за живот породица с малом децом, док је Цирих први као добро место за живот ЛГБТ популације, али и старих. Београд је, иначе, у последњих десет градова добрих за живот старих.
У последњих десет, Београд је и по задовољству здравственим услугама које позитивно оцењује мање од половине, односно 41 одсто грађана. Најгоре је по том питању Скопље са само 27 одсто задовољних, а најбољи Цирих са 93 одсто.
Сопственим послом је задовољно 60 одсто Београђана, финансијском ситуацијом свог домаћинства њих 54 одсто, а 60 одсто пословним приликама у граду. Најзадовољнији својим послом су у немачком Ростоку (85 одсто), а најнезадовољнији у грчком Ираклиону и турском Дијабакиру (по 54 одсто). Ираклион је на последњем месту и по задовољству финансијском ситуацијом свог домаћинства са свега 37 одсто, док је на првом месту по овом питању Цирих у којем је кућним финансијама задовољно невероватних 90 одсто људи.
Квалитетом ваздуха задовољно је свега 33 одсто становника српске престонице, а чистоћом у граду 38 одсто. Што се тиче квалитета ваздуха, најгора је ситуација у Скопљу, где је само 12 одсто грађана задовољно оним што удише, а најбоља у Цириху где је тај проценат 89 одсто.
Становници Рима и Париза, по оба ова параметра незадовољнији су него Београђани: свега 31 одсто Римљана и 26 одсто Парижана цени ваздух у свом граду, док је 36 одсто Парижана и само 11 одсто Римљана задовољно чистоћом.
