Самит Западног Балкана и понуда ЕУ од шест милијарди евра: Медени месец или поткупљивање Србије

Главне теме разговора на самиту земаља Западног Балкана у Скопљу, којем присуствују и званичници Европске уније и Сједињених Америчких Држава, биле су економске: разговарало се о приступу заједничком европском тржишту, као и Плану раста ЕУ за земље Западног Балкана, фонду од шест милијарду евра намењеном за помоћ државама овог региона приликом приступања Европској унији.

Вучић из Скопља: Надам се да ћемо да формирамо владу до 15. марта

Да економија не иде без политике, нарочито када су фондови ЕУ у питању, показује и прошлонедељна информација коју је објавио РТС позивајући се на неименоване изворе у дипломатским круговима у Бриселу.

Они су навели да се озбиљно размишља да за приступ укупном западнобалканском фонду ЕУ од шест милијарди евра треба одредити услове. Не економске, него политичке: напредак у владавини права и усклађивање са спољном политиком ЕУ, уз један додатан услов у случају Србије, а то је примена споразума о нормализацији односа са Приштином.  

Европска унија и САД су сада у налету да позавршавају преостале послове на Балкану, а то су пре свега Косово и Метохија и Република Српска, каже за РТ Балкан дипломата у пензији и некадашњи министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић.

"Србија је ту кључ, њу треба интегрисати у такву политику и циљеве ЕУ и САД. Зато се они труде да помало угађају нашем уху и на унутрашњем плану, када су заузели један за опозицију прилично непријатан став у вези са њеним оспоравањем избора. Налетом тих привлачних понуда, амбициозних и необично тешких за занемаривање, хоће да Србију на неки начин још више олабаве у њеном отпору према препуштању Косова међународним организацијама", каже Јовановић.

Он додаје да тако види и састанак у Скопљу, иако је он део редовних сусрета, као део таквих напора и настојања ЕУ и САД.

"Ту је и ЕКСПО који ће ангажовати Србију у тој мери да можда неће имати довољно снаге да се бави другим поменутим питањима, што такође треба да помери пажњу и интересовање најшире јавности са две тачке где се интереси Срба највише угрожавају, а то су КиМ и Република Српска, у правцу 'меденог месеца' који нас очекује са оним што ће нам донети ЕКСПО и што ће наводно убрзати ефективне савезе са Западом", истиче Јовановић.

Понуде у исто време

Он сматра да је понуда ЕУ од шест милијарди евра за земље Западног Балкана део настојања "да се убризгавањем такве једне оптимистичке ствари у иначе прилично некохезионо тело Западног Балкана, појача апетит за сарадњу са Западом као незаменљивим избором".

Некадашњи шеф дипломатије истиче да се све те ствари појављују у слично време и заокружују релативизацијом притиска на Србију на унутрашњем и спољном плану: и даље се, на пример, инсистира се на увођењу санкција Русији, али се то не чини у оној оштријој форми, него се више повремено помиње да нас и то чека, између осталог. 

Наводећи да је и сама ЕУ у стању унутрашњих нејасноћа, како истиче, са Мађарском и Словачком које се појављују као проблематичне, и изборима који би могли да доведу до јачања суверенистичких струја, Јовановић истиче да она наставља са својом политиком без обзира на то.

"Императив који Западу поставља садашња светска ситуација и у Европи, налаже да се ЕУ не обазире на своје унутрашње слабости јер је, тако бар изгледа, ургентна потреба да се очисти тај последњи преостали угао Европе од страних утицаја и присуства. Сада је у питању Русија, сутра ће бити Кина, можда ће и присуство Турске да буде оштрије разматрано", каже Јовановић.

Он истиче да је то "час мобилизације Запада" и пред таквим часом и они елементи успоравања и нејасноћа који су до сад карактерисали наше дуго кретање ка ЕУ, губе на снази.

А шта је Србији чинити?

"ЕУ као међународна организација држава има обавезу по међународном праву да се отвори за друге земље као чланове под истим условима, а не дерогирајући услове само за Србију. Србија као да је то прећуткивала. Сада би требало јасније и отвореније нагласити да Србија хоће да иде у ЕУ, али само под једнаким условима као и друге земље, са целокупном својом територијом. То би рашчистило неке проблеме које имамо са њима и отежало ЕУ да даље брани садашњу непринципијелну и противправну позицију коју имају у вези са Косметом", истиче Јовановић.