Србија и Балкан
Амбасадор Америке брани организацију коју финансира Америка: За кога, онда, ради ЦРТА?
Организација која је изнела највише критика на рачун минулих избора и не крије да је управо у Вашингтону велики број њених донатора
Амерички амбасадор Кристофер Хил огласио се путем "Гласа Америке" бранећи част организације коју, сасвим случајно, финансира и сама Америка.
Реч је, наиме, о организацији ЦРТА чије је незадовољство српским изборима стигло и до Европског комитета у немачком Бундестагу у коме је програмски директор ове НВО, без доказа, износио тврдње о нерегуларности изборног процеса у Србији.
Да ће ЦРТА тако поступити, најавила је још одавно и премијерка Србије Ана Брнабић, наводећи да организација ниједну од неправилности које помиње није констатовала кроз записнике, нити предала Републичкој изборној комисији (РИК), Градској изборној комисији (ГИК), ни Тужилаштву.
"Ни у једној демократској држави се не дешава да имате овакве оптужбе, које онда иду свуда по свету, у Европи, писмима, разгледницима, телефонским позивима, голубовима писмоношама и тако даље, где оптужујете државу да је лажирала изборе, али да ни у једном тренутку не пружите ни један једини доказ, како ови из опозиције, тако и ови из невладиног сектора", истакла је председница Владе Србије, додајући да је реч о директној дестабилизацији Србије и покушају рушења уставног поретка.
Хил је, међутим, покушао да разувери и премијерку и све оне који су сумњичави према истраживањима ЦРТА, па тако, у разговору за "Глас Америке" наводи да је реч о организацији која Србији жели само најбоље.
Он истиче да организације цивилног друштва попут ЦРТА, играју изузетно важну улогу у сваком друштву, као и да је у тренутку када "Србија креће у остваривање амбициозног плана брзог развоја са циљем коначног уласка у ЕУ, важније него икада да сви који желе најбоље за земљу, међу које спада и организација ЦРТА, буду добродошли у јавну дебату".
ЦРТА (Центар за истраживање, транспарентност и одговорност) представља се, иначе, као независна, нестраначка организација цивилног друштва посвећена развоју демократске културе и грађанског активизма.
А независност њеног рада, међутим, управо је оно што се ових дана највише доводи у питање.
Тако се и председник Србије Александар Вучић недавно, коментаришући излагање представника ЦРТА у Немачкој, осврнуо на питање финансирања ове НВО, наводећи да је реч о неколико држава чланица ЕУ. Вучић је, наиме, навео да је програмског директора ЦРТА, посланик најзначајније и највеће партије у Немачкој питао 'ко га плаћа' и да је он морао да каже да је реч о Америци, Шведској и Великој Британији.
"То је било питање у немачком парламенту, сами размислите, ништа не морам да кажем. Све најбоље им желим и њихов посао је да путују, да говоре све најгоре о нама, само је важно да људи знају да они никакве везе са неутралношћу, професионализмом и објективношћу немају", рекао је Вучић.
Због ове Вучићеве изјаве побунили су се његови политички опоненти тврдећи да је "нацртао мету" овој огранизацији, представљајући је као "стране плаћенике". Из свих ових критика на Вучићев рачун, остаје нејасно због чега је спорно постављати питање о томе чији новац стоји иза политичких актера који се представљају као независни. Сама ЦРТА не крије ко су заправо њени дародавци, донатори и финансијери, и новац уз који они раде, заиста јесу стране паре.
На листи њихових тренутних партнера, тако су, између осталих амерички амбасаде Канаде, Америке, Британије и Француске, те "Рокфелер фондација", НЕД и УСАИД – које се листом, све од реда, још од самог свог оснивања доводе у везу са радом ЦИА. На списку ранијих сарадника ЦРТА је, између осталих и Стејт департмет.
Иронија је, међутим, што је, упркос томе што је реч "транспарентност" и у називу Центра за истраживање, транспарентност и одговорност – податак колико је ко новца дао, и у шта су те паре уложене – није толико транспарентан на њиховом сајту.
На порталу "Рокфелер фондације", међутим, доступна је информација према којој је од 2020. године, само ова организација НВО регистрованој у Србији уплатила укупно 720.000 долара "за општу подршку". Последњи од ових грантова, уплаћен је, 27. јуна 2023. године.
Иако је из свега овога јасно зашто Хил брани ЦРТА, питање за размишљање које ипак остаје, јесте – за кога онда, ова оганизација ради, ко су њени послодавци и чије интересе штити – да ли јој је приоритет добробит Србије чију демократију наводно брани, или ипак ти долари, који се сливају у њену касу, одређују циљеве и правце рада ове организације за рачун неког другог.
Питање финансирања ЦРТА поставила је недавно и посланица Савеза "Сара Вагенкнехт" Жаклин Настић у ауторском тексту за немачки "Јунге велт", наводећи да су представнике ове НВО посебно подржали припадници немачких Зелених, иако "нису прижили никакве доказе о наводној масовној изборној превари".
"Да би се разумело вреди погледати ко су партнери организације ЦРТА, који су наведени на њеном сајту. Они се протежу од западних амбасада, укључујући француску, немачку и британску, преко Фондације Фридрих Науман до релевантних организација познатих по подршци пројектима промене режима као што су Национална задужбина за демократију УСАИД или Фонд браће Рокфелер. То што Србија не учествује ни у санкцијама Русији, ни у испоруци оружја Украјини не одговара неким државама, баш као ни блиски односи Београда са Руском Федерацијом и Кином. То се поново показало недавно када је говор председника Вучића на Светском економском форуму у Давосу, у коме је истакао значај кинеских инвестиција за његову земљу, изазвао оштре критике на Западу који се залаже за вредности", нагласила је она.
