Свети Сава: Најлепше и најумније дете српског рода

Рођен кao најмлађи син жупана Стефана Немање и његове супруге Ане, брат Вукана и Стефана Првовенчаног, Свети Сава постао је и заувек остао најмудрији и највећи српски светитељ.

Великан из прошлог века, Свети Владика Николај, каже о великану из 12.века: "Био је драг али неустрашив, леп али скроман, врло динамичан али смирен, друштвен али ипак усамљен…"

Срби обнављају Немањића гнездо: РТ Балкан у месту рођења Светог Саве

Као младић, замонашио се у руском манастиру Свети Пантелејмон, где је добио име Сава. У Србију се вратио 1208. године како би помирио завађену браћу. Такође, 1219. године убедио је Васељенског патријарха и никејског цара да одобре аутокефалност српске цркве са статусом архиепископије.

Данас причати о независности (аутокефалност) Српске Православне цркве је нешто што се подразумева, а извојевао је онај који је оставио свој дом и жртвовао се да би његовом народу било боље. Имао је прилике да поседује сво благо, али одрекао се власти коју му је отац наменио.

У временима када нам раде о глави не би ли избрисали родни, национални и сваки други идентитет, важно је поменути Савине заслуге у формирању државе и идентитета српског народа.

Како истиче Свети владика Николај Велимировић, Савин национализам обухвата народну цркву, народну династију, народну културу и народну одбрану. Центар свега Светосавског национализма чини народна црква. Она је као дух који оживљава цео народни организам, осветљавајући, загревајући и сједињујући једном вером, једном надом и једном љубављу.

Патријарх српски Порфирије уме да каже да све оно што је добро у нашем народу - добро је од Светог Саве, најумнијег и најлепшег сина српског рода.

Трагови Светог Саве у Светој земљи

Свети Сава је два пута био на ходочашћу на Христовом гробу у Јерусалиму, 1229. и 1234. године и оставио дубоки српски траг.

Прво ходочашће Растка Немањића, које је уследило десет година после стицања аутокефалности српске цркве, представљало је важну дипломатску мисију за средњовековну српску државу. У повратку са другог ходочашћа, упокојио се у бугарском граду Трнову (1235. или 1236. године, према различитим изворима).

Свети Сава је изградио манастир Часног крста недалеко од Јерусалима, на месту где је, по предању, никло дрво од којег је израђен крст на коме је Христос распет, откупио је од Ђеновљана Цркву Светог Георгија у Акри, купио земљу на Сионској гори, подигао манастир Каламон (данас Светог Герасима).

На првом ходочашћу, Свети Сава купио кућу Јована Богослова у којој је Соба тајне вечере – јеванђељска "горња соба" у којој је Господ апостолима опрао ноге, а затим, на последњој вечери, установио еухаристију (Свету Тајну Причешћа). У овој кући Господ се после васкрсења, јавио апостолима, обећао силазак Духа Светога …. У истој кући, испод ове собе је и Давидов гроб. Кућу је Свети Сава купио од Сарацена и ту сазидао цркву Светог Јована – да би крсташи у потоњим ратовима – порушили и кућу и цркву, а фрањевци касније подигли базилику. При повратку из Свете земље, пре него што се укрцао на брод у луци Акр, Свети Сава купује цркву Светог Ђорђа и поклања је као метох Лаври Светог Саве Освећеног.

Остварено пророчанство светитеља из Кападокије

Његовом првом посетом манастиру Светог Саве Освећеног, за кога и данас важи да је место најстрожег монашког поста, Мар Саб, у Јудејској пустињи, остварило се, приче кажу, пророчанство овог светитеља из Кападокије.

Када је Сава Српски крочио у манастирску цркву, са постоља на коме је стајало пало је жезло Светог Саве Освећеног, које се није померало од његовог упокојења 532. године. Сутрадан се десило исто. 

"Онда се неко сетио аманета Светог Саве Освећеног да његово жезло – патерицу (пастирску палицу) предају архијереју царског рода и истог имена када једног дана дође са Запада", пише јереј Јован Пламенац. Ово жезло, као и две иконе за које су сви Срби чули, Млекопитатељница и Тројеручица, које је први српски архиепископ такође добио од монаха овог манастира, данас се налазе на Светој Гори.

Цркве и задужбине које је подизао у Светој земљи, Свети Сава је остављао као метох управо лаври Светог Саве Освећеног, којим су 130 година управљали српски монаси и код кога се и данас налази једна кула Немањића.

Сребрно жезло које је Свети Сава добио у Јерусалиму је било у манастиру Милешева, да би, због сигурности, средином 16. века пренето у ризницу манастира Свете Тројице код Пљеваља, а потом враћено у Милешеву. То је једини сачувани лични предмет Светог Саве. 

Верници често знају да кажу да оно што је из Милешеве однето у ову светињу мора бити и враћено. Тако су, према историјским изворима, из припрате манастира однете мошти Светог Саве - Турци су их однели и спалили на Врачару. 

Лева рука светитеља, једна од највећих реликвија Српске православне цркве, спасена је и враћена у Милешеву, а прошле године пренета је из старог дрвеног кивота у нови. Рука се чува у олтару манастира и износи на поклоњење верницима.

Многи од њих сведоче да су молитвама над руком Светог Саве били исцељени, а понајвише брачни парови који дуго нису могли да добију потомство.

Светосавска књижевност и уметност

Свети Сава је ушао у народну традицију, кроз књижевност, народне песме али завет, који је иза себе оставио. Био је први, који је утврдио култ личности, када је као светогорац пренео мошти свога оца, монаха Симеона (Стефана Немање) у Србију.

Најлепше, најважније и главно књижевно дело Светог Саве је "Житије Светог Симеона". У њему је Сава описао живот оца Стефана Немање који се одриче престола и одлази у манастир. 

Легенде о Светом Сави важан су део српске народне традиције и фолклора. Свети Сава се у овим причама јавља као мудрац и учитељ који своја знања и мудрости преноси на наредна покољења. Легенде о Светом Сави пуне су важних порука које уче понашању у складу са врлином.

Улази ли грех на уста?

Почео неки човек да зида кућу, па кад чу да је у село дошао Свети Сава, замоли га да дође и Свети Сава очита молитву, да би посао што боље завршио.

Оде Свети Сава код њега, кад има шта да види: Домаћин спрема месо за ручак, као да није пост.

"А знаш ли ти, домаћине, да је сад пост?"

"А, грех не улази на уста, него излази из уста!", само одмахну руком овај.

"Ко те то научи?"

"Неки човек. Још је рекао да то у Светом Писму пише и да је сам Христос то рекао!"

"Добро", рече Свети Сава. "Нека ти је са срећом нова кућа! Темељ си ставио. Сад баци, како било, једну циглу на њега па се усели и у здрављу да живиш у кући довека!"

"Шта то причаш, човече Божји, за кућу су потребне све цигле, а не само једна! А и оне морају да буду стављене равно, у четири зида, строго по пропису, а не бачене било како, иначе ништа нема од куће!"

"Е, синко мој, тако је и са побожним животом! Ако неко хоће да се спасе није довољно да зна само једну реченицу из Светога Писма, па и њу искривљено и наопако, него све! На много места у Светом Писму сам Христос говори да је пост неопходан и да се без поста не можемо спасти!"

Свети Сава и два супарника

Заузео сељак сељаку комад земље, а оштећени дошао Светом Сави на жалбу. Кад је Свети Сава чуо и разумео жалбу, позове отмичара и посаветује га, да на леп начин врати заузету земљу своме суседу и да се помире, па да живе као рођена браћа.

Кад овај никако није хтео на то да пристане, онда га Свети Сава одведе у један плодни крај земље, па му рече: "Кад хоћеш да имаш што више земље, онда ево ти; иди, и колико год будеш данас опколио земље у овом пустом плодном крају, толико ће твоје бити; само пази добро, да ми у залазак сунца будеш тачно на овоме месту, одакле полазиш, иначе на теби главе неће бити."

И запе отимач и грабљивац. Запе да трчи око лепог имања, из петњих жила. Те хајде да опколи и ову лепу ливаду, па и овај велики гај, па и овај воћњак, па и онај виноград, па ову њиву, па онај пашњак, па ово па оно… И тако је сиромах, без душе, трчао гладан и жедан, без одмора, вас дуги летњи дан. Сунце је већ почело за брда да запада, а он је, бедник, још опкољивао травокосне макве и густе јелаке. А кад је већ био близу места, одакле је пошао, сунце је већ било зашло. Од великог умора, он је пао и издахнуо, не дошавши до белеге одакле је потрчао. 

Светитељ зауставио снажне таласе

Приликом другог Ходочашћа у Свету земљу догодило се чудо на мору.

Наиме, једног дана се подиже на мору страховита бура; таласи су запљускивали лађу, крманош и лађари изгубише сваку наду на спасење. И сви у лађи, плачући од страха и беспомоћности, приђоше к Светоме запомажући: "Види оче, како пропадамо, али се надамо да ћемо тобом избећи смрт".

Свети им на то рече: "Чеда моја, молите се са мном Богу, чије смо саздање. Јер ја сам човек грешан, па вас због мене и снађе ово зло".

Страх је био све већи, али се светитељ тајно молио, а потом наредио својим ученицима да га држе, и свима на лађи наложио да престану са плачем и да призивају Господа, вапијући: "Господе, помилуј!".

Свети Јован Шангајски: Пут руског босоногог београдског студента до светског духовника

После искрене молитве ветрови ветрови и море су се смирили, таласи слегли, синуло Сунце и настаде тишина велика. А сви у лађи, видевши како светитељ речју својом убрзо укроти море и ветрове, бише запрепашћени чудом, и славили Бога који је такву власт дао људима. И павши к ногама светитељевим, поклонише му се, називајући га Божјим човеком и Божјим угодником. А Свети, са многим сузама захваљујући Богу због Његових дарова, говораше им: "Вас ради, чеда, Бог тако и убрзо показа милост Своју према нама. Јер ваша вера према мени грешном, и моје молитве Богу, помогоше да се добије оно што јe искано. Стога сви заједно прославимо Бога, и не заборављајући Његово милосрђе кoјe сада показа према нама, нека убудуће водимо живот угодан Њему".

Небеска литургија

Свети владика Николај је написао песму "Небеска литургија" у којој кроз разговор Светог Саве и Бога предсказује шта ће бити са Србима. 

Што је владика Николај Велимировић написао још за живота, а објављено тек 1991. године, као да се данас остварује.

Готово пророчки је описао кроз какве невоље ће проћи српски народ, али да се неће сетити "живога Бога".

У овој поеми Свети Сава плаче над судбином Србије и моли Бога, Пресвету Богородицу и све свете да се смилују над тужном српском судбином. После потресних молитава и страдања кроз које је прошао наш народ,  Бог је услишио Савине молитве, који наставља да служи Небеску литургију, док "са земље грми ко олуја, то Србија кличе-Алилуја! Благо мајци која Саву роди".