Србија и Балкан
"Еуроњуз": Успон деснице у Европском парламенту, најава промене курса у девет држава ЕУ
Способност Европске комисије и Савета Европе да доносе спољнополитичке одлуке, као што је подршка Украјини, такође би могла бити подривена
Истраживачки центар Европског савета за спољне односе (ЕЦФР) дао је закључак према коме је снажан налет екстремно десничарских и евроскептичних партија у Европском парламенту неизбежан, те да би могло да дође до прве владајуће коалиције деснице икад, преноси "Еуроњуз".
Евроскептични популисти требало би да заузму прво место на изборима у девет земаља ЕУ, укључујући Аустрију, Белгију, Француску и Холандију, током избора за ЕП од 6. до 9. јуна.
Такође се очекује да буду други или трећи у још девет земаља.
Раст крајње деснице могао би да омогући коалицији хришћанских демократа, конзервативаца и радикалне крајње деснице да по први пут формира већину и усмерава политику ЕУ, наводи се у студији.
Нова коалиција, која би заменила постојећу велику коалицију центристичких група, "вероватно ће се супротставити амбициозној акцији ЕУ у борби против климатских промена" и кочити зелену транзицију блока, упозорава се у извештају.
Способност Европске комисије и Савета Европе да доносе спољнополитичке одлуке, као што је подршка Украјини, такође би могла бити подривена јер се "национална дебата" помера ка прихватању више евроскептичних ставова након избора.
Резултати студије објављени су док екстремно десничарске снаге покушавају да искористе незадовољство фармера и рибара фрустрираних оптерећењем због зелене политике, који су недавно изашли на улице у знак протеста у Немачкој, Француској и Румунији.
Предвиђени скок крајње деснице дешава се упркос масовном одзиву на протесте против крајње деснице у Немачкој, највећој држави чланици блока.
Демонстрације су инициране извештајима да су се личности из највеће крајње десничарске политичке странке у земљи Алтернатива за Немачку (АфД) састале са заговорницима тврде политике према мигрантима да разговарају о могућим масовним депортацијама људи страног порекла из Немачке.
Један од коаутора извештаја ЕЦФР Кевин Канингем рекао је за "Еуроњуз" да ће такви контрапротести против крајње деснице вероватно имати "минимални" утицај на гласање.
"Може се десити да сами контрапротести само подигну важност овог питања и степен у којем људи подржавају или не подржавају АфД", објаснио је Канингем.
Иако је председница Европског парламента Роберта Метсола прошле недеље рекла за "Еуроњуз" да верује да би мејнстрим странке могле да спрече налет крајње деснице, аутори извештаја кажу да би резултати требало да буду "позив за буђење" центристичким снагама.
"Странке политичког мејнстрима треба да се пробуде и сагледају захтеве бирача. Њихове кампање треба да дају разлоге за оптимизам", рекао је професор Сајмон Хикс, још један од аутора извештаја.
Међутим, предвиђа се да ће центристичке снаге изгубити територију због партија на маргинама.
Крајње десничарска група у парламенту Идентитет и демократија (ИД) очекује се да ће добити невероватних 40 места на изборима у јуну, подстакнута све већом подршком странци Националног окупљања Марин Ле Пен у Француској и немачкој АфД, као и недавном победом на изборима Партије слободе Герта Вилдера на новембарским изборима у Холандији.
Европски конзервативци и реформисти, међу којима су шпански Вокс, партија Браћа Италије и пољски Закон и правда, такође ће добити импресивних 18 места. На другом крају политичког спектра је Левица, која укључује комунистичке и евроскептичне групе. Предвиђа се да ће остварити скроман добитак од 6 места у ЕП.
Иако би према прогнозама Европска народна партија (ЕПП) десног центра остала највећа група у парламенту, све главне странке у центру могле би да доживе пад подршке.
Предвиђа се да ће ЕПП изгубити пет места, социјалисти и демократе левог центра (С&Д) десет, док би група Либерална обнова Европе требало да изгуби чак 15 места и могућност да буде превага јер би тако постала тек четврта највећа група у парламенту.
Ако десничарска партија Фидес Виктора Орбана, која је напустила ЕПП групу десног центра 2021. одлучи да се придружи ЕЦР-у, две "најдесније" групе могле би да чине више од четвртине Европског парламента и заједно заузму више места од било које од мејнстрим групе.
Аутори студије предвиђају да би десничарска коалиција могла да спроведе "акцију против климатске политике" како би зауставила зелену транзицију ЕУ.
Кључни нацрти закона ЕУ о заштити животне средине, као што је Закон о обнови природе усвојен прошлог јула, једва су усвојени у садашњем сазиву ЕП-а због жестоких кампања отпора десничарских група. Такви спорни закони сигурно не би прошли у предвиђеном саставу новог парламента.
Студија такође предвиђа да, иако парламент има ограничену способност да обликује спољну политику блока, би изборни резултат могао да обликује националну дебату тако да подстакне неке државе чланице да се ближе придржавају спољнополитичких одлука које би, на пример, могле да утичу на финансијску и војну подршку Украјини.
Такође постоји "снажна одговорност" проруских партија које су заступљене у следећем парламенту, каже се у извештају, а бугарска странка Препород је на путу да освоји три места и уђе у Европски парламент следећи пут.
