Руски министар у посети Србији: Какву поруку шаље Београд?

Министри Даница Грујичић и Михаил Мурашко потписали су Меморандум о сарадњи између министарстава здравља Републике Србије и Руске Федерације, а некадашњи шеф дипломатије СР Југославије Владислав Јовановић каже да је то јасан знак да билатерални односи између две државе поново почињу да се развијају.

"Србија са Русијом због ситуације у Украјини већ неколико година нема конкретне видове билатералне сарадње, осим довршавања већ започетих пројеката. Ово је, колико ја могу да се сетим, први такав нови вид билатералне сарадње у вези са здравством и то на један наглашен билатерални начин. То показује да, после периода од пар година, наши билатерални односи почињу да излазе из стања релативне пасивности", објашњава Јовановић за РТ Балкан.

Он подсећа да су главни проблем за сарадњу представљале антируске санкције, које је Србија одбила да уведе, па су земље које су то учиниле њој приговориле "да није исто што и они". Србија, додаје Јовановић, није иста као они, организационо, а ни по декларисаним циљевима.

"Ми смо земља за слободну и равноправну сарадњу са свим државама, не делимо свет на пријатне и непријатне делове, пријатељске или непријатељске. Ако они то раде, то је за њихово добро или зло, али не могу да траже од других земаља да их у томе следе", додаје Јовановић.

Он напомиње да данашњи састанак и потписани меморандум имају своје значење, то јест показују да билатерални односи Србије и Русије, који су због познатих околности били технички заустављени, сада почињу да се одмрзавају и оживљавају.

"То има значај за обе стране. Србија свима онима који су сматрали да је једини пут сарадња са западним партнерима показује да то и није баш тако, већ да постоји уходана билатерална сарадња и са другим државама, у овом случају са Русијом", додаје Јовановић.

Потписан Меморандум о сарадњи министарстава здравља Србије и Русије (ВИДЕО)

Он напомиње да сарадња Србије и Русије сада даје "прве знаке актуелног постојања", и да ће вероватно уследити и други облици билатералне сарадње. То је, како наводи, принцип који је прихватљив за све земље које не деле државе на велике и мале, прихватљиве и неприхватљиве...

Наш саговорник истиче да је за све земље пожељно да развијају позитивну билатералну сарадњу која никоме не шкоди, већ могу да донесу само добро, у овом случају у области здравства. "Онај који би ту имао нешто да приговори не би то учинио са добром намером", додаје Јовановић.

На питање да ли Србија може да очекује "прекор" Запада, као што је то био случај када су српски званичници одлазили у радне посете Русији, одговара да би у питању био вид неприхватљивог и неприпинцијелног притиска.

"Санкције које Запад спроводи према Русији нису озваничене под одобравањем и жигом Уједињених нација, то су санкције групе земаља које су одлучиле да, због одређених интереса, изврше економску блокаду друге државе. То је њихово право, мада је правилнији пут да се то учини преко УН, као што је било учињено против наше земље пре готово 25 година", каже Јовановић.

Он, међутим, истиче да државе које уводе санкције немају право да другим земљама, које њима не припадају ни по ком организационом основу и које су декларисане као независне и добронамерне према свим земљама света, налажу да их следе. То је, наглашава, вид неприхватљивог и неприпинцијелног притиска.

"Не верујем да ће те земље са неким аплаузом ово дочекати, вероватно да ће се намргодити, можда и нешто изговорити, али не могу да употребе ниједну правно и политички дозвољено средство да изразе своје негодовање", закључује Владислав Јовановић.