Србија и Балкан
Лајчак опет даје рокове: Запад хвата задњи воз да "Косову" обезбеди државност
Притисак ЕУ да се сви споразуми Београда и Приштине примене пре избора у Америци и ЕУ, јасно говори колико је Западу стало да ситуацију разреши што пре
Велике промене спремају се на глобалној политичкој сцени, а Запад хвата последњи воз да по својој мери разреши питање Косова и Метохије, и то што пре - док воде још теку на њихову воденицу.
Зато је специјални представник Европске уније за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак, дао нови рок Србији за примену споразума из Брисела и Охрида. Приштина и Београд све што се од њих тражи морају спровести пре избора за Европски парламент заказаних за јун, као и америчких председничких избора који се одржавају крајем године.
"Лајчак нас само опомиње и потврђује нам да им је циљ да се, ако је могуће, до тих избора Србија сломи, а косовско питање заокружи на позицијама Охридског споразума, односно дефакто признања. Суштина приче је да они испослују све пре избора, јер је то интерес и једне и друге тренутне администрације - бриселске и америчке", оцењује дипломата Зоран Миливојевић.
Још на крају прошле године саговорнику РТ Балкан било је јасно да ће притисци расти како се приближавају избори, као и да ће постати "сложенији, драстичнији и бруталнији".
"Они не делују само по линији приступних преговора којима нас ЕУ уцењује, већ и по политичкој линији и у њих су рецимо укључени и избори у Србији. Подршка Куртијевој политици је исто притисак, јер њему се све толерише. Немам илузије да укидање динара и чињеница да ЕУ има механизме да то спречи, јасно говоре да је све синхронизовано и да је Западу и Приштини исти циљ - наметање државности Косова и притеривање Србије уз зид по принципу: кад нећете милом, ево вам силом", закључује Миливојевић.
Лајчак је само гласник
По његовом, али и по мишљењу Душана Пророковића са Института за међународну политику, Лајчаку се, међутим, придаје већи значај од оног који он заиста има.
Специјални изасланик је за Миливојевића само гласник Вашингтона и Брисела који има и личног интереса да се ситуација на Косову и Метохији разреши пре избора.
Пророковић је оштрији – за њега је "трагедија наше политике што данас расправљамо о Лајчаковим изјавама", јер он је само "изасланик изасланика из неког секретаријата ЕУ".
"Не треба давати значај свакоме, нити о тако озбиљној теми каква је територијални интегритет и суверенитет можемо са свима да разговарамо на равноправним основама. Свако се мора ставити на своје место. Не треба никог потцењивати, не треба омаловажавати, али после Лајчака долази и Фон Крамонова… А који је па она фактор? Кад спустите ниво и отворите врата - у собу вам улази ко хоће и то се претвара у железничку станицу. Не долази вам да врши притисак само онај ко жури на воз", упозорава Пророковић.
За њега су, међутим, тренутни притисци неупоредиви у односу на оно са чим смо се сусретали у периоду бомбардовања, или док смо били под озбиљним политичким и економским санкцијама у првој деценији 21. века.
"Тога данас нема јер данас Запад сада није способан да то уради. А њима се жури, прво јер ће распоред снага у Европском парламенту бити потпуно другачији, иако ћемо можда, имати по нас гори састав Европске комисије. Уз то, нико не може да прогнозира шта ће се дешавати на америчким председничким изборима, а и не иде им на руку ово што се дешава у Украјини, тако да они са питањем Косова морају да заврше што пре", указује Пророковић, који каже, и "не зна који је ово пут да како Лајчак поставља неке рокове".
Након избора за ЕП, како он прогнозира, поквариће се однос ЕП и ЕК.
"Европска комисија ће морати све више времена да губи на неке ствари унутрашњег карактера и на комуникацију са ЕП, па ће се све мање бавити спољном и безбедносном политиком, односно Балканом и питањем КиМ. Уз то, сумњам да људи чији долазак у ЕК најављују имају капацитет да се баве овако сложеним питањима", указује Пророковић.
Евентуални долазак Трампа на власт такође је разлог због кога се Бриселу и Вашингтону жури да питање Космета стави ад акта.
"Трамп је расположен да са разних страна повлачи трупе, између осталих и са КиМ, а дефинитивно ће проблематизовати односе САД са појединим западноевопским земљама па и целом ЕУ што нам иде у прилог и релативизује притисак. Добијамо сигнале да ако Трамп дође на власт може дођи до детанта са Русијом, што нам такође одговара и значи и да се УН, макар у некој мери враћају и игру, што може направити простор за поправљање наше позиције", истиче Пророковић.
Шта може Србија?
Србији, према речима Миливојевића, остаје да буде одлучна у одбрани интереса политичким и правним средствима уз употребу свих аргумената. Такође, неопходно је и на сваки начин подржати српски народ, не чинити никакве уступке и не отварати никакве разговоре о статусу КиМ.
"Уз то, мера о укидању динара која потпуно одстрањује Србију а народ доводи пред егзодус, разјашњава шта за нас значи посредовање ЕУ. ЕУ није статусно неутрална, већ у потпуности подржава мере и акције Приштине које се односе на наметање државе Косово. И шта ми има да разговарамо са њима", истиче Миливојевић.
Пророковић наглашава да Србија прво треба да види с ким разговара и такође истиче да ЕУ није власна да посредује у овом питању, те да процес треба вратити у УН.
"ЕУ је умешана на основу једног саопштења генералног секретара УН, а Резолуцију 1244 и не помиње. Морамо видети шта су нама циљеви. Треба постићи унутрашњи консензус око тога шта бранимо и докле бранимо. Све иде у јако негативном смеру за нас, а колико ја знам, Курти је разговарао са представницима албанске дијаспоре и рекао им да ће за десет година Срби чинити испод један одсто становништва и да зато нема разлога да формира ЗСО. Данас су избацили динар, јуче смо им признали таблице, прекјуче су нам забранили извоз робе. Краја нема и зато нешто мора да се мења", закључује Пророковић.
