Србија и Балкан

Човек који је одложио бомбардовање: "Јован Милановић - највећи српски обавештајац"

У пуној свечаној сали Дома Војске одржана је промоција књиге "Јован Милановић – највећи српски обавештајац" коју потписују бивши начелник катедре друштвених наука и редовни професор социологије на Војној академији у Београду Илија Кајтез, пензионисани пуковник Војске Србије и потпуковник у пензији и бивши официр Контраобавештајне службе Љубан Каран
Човек који је одложио бомбардовање: "Јован Милановић - највећи српски обавештајац"© РТ Балкан/Јелена Марковић

Генерал-потпуковник у пензији Јован Милановић обавештајном операцијом коју је извео у седишту НАТО пакта у Бриселу и тиме одложио агресију на СР југославију, стао је раме из раме са малобројним херојима данашњице, поручио је професор др Илија Кајтез, пензионисани пуковник Војске Србије на промоција књиге "Јован Милановић – највећи српски обавештајац".

Кајтез је поручио да данас нема много хероја у нашем народу, али да су међу њима наши честити официри као што су Миленко Павловић, Ратко Младић, Небојша Павковић, Владимир Лазаревић, Вељко Раденовић, Божидар Делић и Јован Милановић - највећи српски обавештајац.

Промоција књиге одржана је у свечаној сали Дома Војске, а потписују је бивши начелник катедре друштвених наука и редовни професор социологије на Војној академији у Београду пуковник у пензији Илија Кајтез и бивши официр Контраобавештајне службе потпуковник у пензији Љубан Каран. 

"Ова књига је потпора свим снагама које се налазе на часном путу", рекао је Кајтез, уз истицање:

"Ако ми не сачувамо наше име, корене, веру, манастире, неће нас препознати Господ и Царство небеско."

Заштита и очување корена је управо оно што је Јован Милановић урадио у, како је аутор истакао, "нама злом Бриселу, у седишту НАТО пакта који је злочиначка организација".

"Без Топлице, без косовског корена, Јован Милановић из све школе, уз све генијалности, способности, преданости, не би могао да уради ништа значајно", указао је Кајтез. 

Говорници су истакли значај Милановићевог порекла из херојског топличког краја, јер је обавештајац задојен патриотизмом и причама о славним српским коренима, понајвише из топличког краја, због чега се и упустио у ризик операције коју је извео и надмудрио НАТО.

Говорници су били и рецензенти проф. др Радован Радиновић, генерал-потпуковник у пензији и и проф. др Милан Мијалковски, пуковник у пензији, проф. др Бранко Крга, генерал-пуковник у пензији и некадашњи начелник генералштаба Војске Југославије, као и некадашњи шеф дипломатије СРЈ Живадин Јовановић. 

Рецензенти књиге говорили су о тешким временима у којима се налазила СРЈ непосредно пре нелегалне НАТО агресије.

Живадин Јовановић присетио се како је дошло до тога да баш он, тада као заменик шефа дипломатије СРЈ предложи Милановића за службу у Бриселу, као и колико ће та одлука касније бити значајна за наш народ и државу.

Бранко Крга оценио је да је Милановићево дело изузетно значајно за читав српски народ и да ће се о томе тек причати.

"Ништа није тражио, јер му је највеће признање то што је помогао да имамо мање жртава", истакао је Крга.

Реч је узео и директор Војнообавештајне агенције генерал-мајор Зоран Стојковић, који је указао да они у служби баш и не воле пуно да причају, нити да се о њима прича и пише. Стојковић је додао да је, након читања књиге "Јован Милановић – највећи српски обавештајац" схватио колико је афирмативна и донекле променио мишљење, јер јавност треба да зна колико је значајан обавештајни рад, као и Милановићев чин.

Због ове књиге и велики број младих пожелео је да се бави обавештајним радом, који јесте изазован, али је изразито значајан за безбедност и функционисање државе. 

Генерал-мајор у пензији Милош Ђошан, који је командовао јединицама ПВО на КиМ, указао је да je и за одбрану земље у техничко-тактичком смислу било изузетно значајна операција коју је извео Милановић. 

Реч је узео и славни обавештајац Јован Милановић који се захвалио присутнима због великог интересовања, а онда је открио јавности непознате детаље свог оперативног рада.

"На основу анализе, Врховни савет одбране је одлучио да за кратко време, само месец или два, јануара 1995. одем у Брисел. Обукао сам цивилно одело, измислио лажну биографију и четири године био међу њима , а да нису знали да сам био официр", присетио се Милановић.

Навео је да је први значајан контакт са војним аташеима био преко светковине коју је организовала Грчка православна црква.

Милановић је навео и да је знао колико је опасно то што улази у НАТО осињак, Указујући и да му је живот био угрожен касније као и да сада не може да се креће ван Србије, али да је поносан на све што је учинио, као и да би све поновио. 

image