РТ Балкан анализа: Шта се крије иза упада Куртијевих снага у српске институције?

Циљ Аљбина Куртија, али и његових западних савезника, јесте да Срба на Космету више не буде

Када је министар привремених приштинских институција Џељаљ Свечља пре неколико дана, а и данас поново, запретио да ће "једини симбол Србије на 'Косову' бити њена амбасада", нико није ни помислио да ће убрзо затим Куртијев режим покушати да оствари своје претње упадом до зуба наоружаних специјалаца у општинске зграде, домове здравља, поште и апотеке широм српских енклава.

Све је то ипак, према речима председника скупштинског Одбора за КиМ Милована Дрецуна, саставни део кампање чији је циљ протеривање државе Србије и свих српских институција које постоје на Космету и које финансира држава Србија.

"Своју политику протеривања једностраним насилним активностима Курти користи да би покушао да добије уступке од Београда, јер притиском на српски народ и угрожавањем његовог живота и опстанка, врши притисак на Београд да прихвати две тачке француско-немачког предлога о путу ка нормализацији односа које се односе на дефакто признање и чланство тзв. Косова у међународним организацијама. Приштина шаље поруку да ће, ако се то не прихвати, уследити још жешћи притисак, а Београд се ставља пред дилему – да ли прихватити тако нешто или гледати како се завршава процес етничког чишћења", истиче Дрецун.

Политички аналитичар Стевица Деђански такође сматра да је Куртијев циљ, али и циљ његових западних савезника, да Срба на Космету не буде.

"Хтели су да протерају Србе пуцањем на децу за Бадњи дан и упадањем у српске домове, али то није дало ефекта јер је Србија чврсто поручила да не може да дозволи погром. Онда су они променили модел понашања и покушали са софистициранијим протеривањем Срба изазивањем несигурности, хапшењем људи без разлога, укидањем динара, па и сад улажењем у  институције", истиче саговорник РТ Балкан.

За некадашњег председника Извршног већа АП Косово и Метохија Зорана Анђелковића, недавни упад у приштинску амбуланту коју користе Срби, био је показатељ да је реч само о "експерименту" те да ће Куртијев режим исто спроводити и у другим институцијама.

"Желе да потпуно протерају све што представља Србију на 'Косову', укључујући и српски народ. Очито да Курти има подршку западних саветника и савезника, јер да је нема, то не би ни могао да ради", уверен је Анђелковић.

Наде да ће међународна заједница покушати да заштити Србе не полаже ни Деђански, који предвиђа да ће се свака осуда која евентуално стигне са Запада на Куртијев рачун завршити само на – "благим изјавама".

"Да су хтели могли су то и да спрече. Јер ни Макрон ни Бајден кад устану не гледају шта је рекао Курти па да се према њему управљају, већ је обрнуто. То се дакле све ради у сагласности са западним пријатељима", уверен је Деђански.

Да Западни део међународне заједнице не реагује на иступе, провокације, претње и Куртијевом насиљу гледа кроз прсте, сагласан је и Дрецун. Он наводи да се међународна заједница ипак огласи у ситуацији која прети да доведе до нове кризе, што се, како наводи, показало и у случају укидања динара.

"То показује да је њима јасно и да су свесни, али је питање зашто нису реаговали превентивно иако су знали да овај то припрема. Мислим да тај део међународне заједнице прећутно дозвољава Куртију да ради све што је штетно по интересе српског народа, зато што то такође сматра делом притиска на Београд да се прихвати француско-немачки план", истиче шеф скупштинског Одбора за КиМ.

Оно што је још опасније, упозорава Дрецун, јесте што тај притисак има и свој "безбедносни аспект".

"Курти ту још није повукао кључни потез, а то је убацивање представника косовских безбедносних служби на север КиМ, што би максимално угрозило српски народ и створило ситуацију која би имала капацитет да изазове сукобе. На политичком плану, он већ завршава посао покушајима да забрани динар, али на војном плану, дакле, још није повукао тај последњи потез, иако у оквиру НАТО-а постоји намера да се КБС-у дозволи да учествује у заједничким патролама са Кфором уз административну линију, као што то Кфор сада ради и са Србијом. А то би био почетак њиховог уласка на север Косова и Метохије", закључује Дрецун.