Притисци на Србију: У ЕУ једино без Косова и Метохије

Најава да су Европска комисија и Европска служба за спољну акцију и званично покренуле процедуру да се у поглавље 35 преговарачког оквира Србије на путу ка ЕУ убаци и споразум из Охрида, могла би да доведе до тога да се питање решавања статуса Косова и Метохије директно веже са пријемом наше земље у "европску породицу", односно да Србија без давања улазнице Приштини за Уједињене нације не би могла да постане члан ЕУ, пишу "Вечерње новости".

Охридски документ, који председник Србије Александар Вучић није желео да потпише, између осталог подразумева да се Београд не противи чланству КиМ у међународним институцијама, међу којима су и Уједињене нације.

Државни врх је јасно рекао да смо увек за разговор, али да постоје "црвене линије", тачније да нема столице за Приштину у УН, нити признавања јужне српске покрајине.

Хоће ли Србија бити стављена пред избор "Косово или ЕУ", зависиће од Савета Европске уније који доноси коначну одлуку и то консензусом.

Према незваничним информацијама Мађарска, иако је признала тзв. Косово, противи се оваквом условљавању. Гласају и пет земаља које нису признале лажну државу: Шпанија, Кипар, Грчка, Словачка и Румунија.

Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић, а поводом предлога да обавезе из Охридског споразума буду саставни део процеса преговора, истакао је да је Србија спремна да иде у правцу компромисног решења за КиМ, пре свега да би сачувала свој народ и да тежи политици мира и стабилности, али да је Приштина та која не жели дијалог.

Амбасадор Кине у Србији: Без двоструких стандарда о питању КиМ

Према речима некадашњег министра спољних послова Живадина Јовановића, ЕУ нема мандат Савета безбедности УН за решавање питања статуса, најмање за наметање услова, рокова и решења, кршењем међународног права и правно обавезујућих одлука СБ.

"ЕУ и свака њена чланица појединачно имају обавезу да својим актима и захтевима према Србији поштују Резолуцију 1244 као императивну, међународноправну одлуку. Србија нема обавезу да прихвата или учествује у било којим актима који нису у складу са Повељом УН, 1244 или нашим Уставом. Треба да делујемо ослоњени на међународно право, важеће одлуке и пријатељске земље које представљају већину света", рекао је он.

Доцент Факултета политичких наука Стефан Сурлић каже да, ако се измене Поглавља 35 одобре, то ће значити да су се око тога сагласиле све чланице, укључујући пет земаља које не признају независност Косова.

"За Србију је кључни проблем уколико у преговарачки оквир уђе обавеза да неће спречавати чланство тзв. Косова у било којој међународној организацији. Нереално је да ће Србија то прихватити, што последично може значити трајни застој у евроинтеграцијама", навео је Сурлић за Танјуг.

"Оваква одлука Брисела довела би у питање и сврсисходност дијалога", додао је он.